Цензус од три одсто овог пута је прави „мамац” за све оне који се (још) не виде у истраживањима јавног мњења или не добијају више од једног, два или три процента.
Можда после предстојећих избора у парламенту неће бити странке која ће се примарно бавити радничким правима, али постоји могућност да уђе организација којој су на срцу посебно права животиња. Социјалдемократска унија, наиме, која би, по идеји свог члана Јове Бакића, могла да буде преименована у Радничку партију, саопштила је да ипак неће изаћи на парламентарне изборе, док је покрет „Левијатан Србија”, познат по неконвенционалним методама заштите животиња, јуче објавио да излази на парламентарне и локалне изборе у 15–20 општина, с идејом заштите „свих угрожених категорија”. „Почели смо од животиња и дошли до деце и жена”, рекао је Павле Бихали, председник „Левијатана”. СДУ ће, опет, у сарадњи с локалним одборима, наставити да испитује „постоје ли повољне околности да се узме учешће у локалним и покрајинским изборима”.
Ово је, иначе, само мали прилог потенцијално „најшаренијој” изборној слици коју бисмо могли да имамо у последњих неколико изборних трка, чак и упркос најављеном бојкоту дела опозиције. Судећи по „пријавама” које стижу, збирна изборна листа 26. априла могла би да буде и дужа него она пре четири године, када је на парламентарним изборима учествовало 20 изборних листа (на изборима 2014. било их је 19, а 2012. пријављено је 18 изборних листа). Цензус од три одсто овог пута је прави „мамац” за све оне који се (још) не виде у истраживањима јавног мњења или не добијају више од једног, два или три процента. А притом не наступају као странке националних мањина.
После дужег ишчекивања на коначну одлуку, извесно је да на изборе излази покрет „Метла 2020”, у коме су поред ДСС-а, Група за просперитет Србије, Удружење староседелаца из Краљева, Тим за живот, али и појединци попут Новице Антића, председника Војног синдиката Србије. Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије, објавио је недавно да ће ЛДП изаћи на изборе у оквиру покрета „Звоно а не странке”, у коме је и покрет „Глас” Николе Самарџића, па коалиција Толеранција, која окупља групу мањинских странака, низ удружења, као и млади лидери попут Александра Симурдића, Ивана Ђурића, Наима Беширија.
Изборну листу, како се очекује, пријавиће и Српска десница Мише Вацића, а чека се да коначно „преломи” и донесе одлуку о изласку на изборе и Нова странка Зорана Живковића. На чекању је, али с великим шансама за позитивну одлуку, организација „Србија 21”. Око 70 представника различитих група грађана из целе Србије, некадашњи функционери ДС-а, ЛДП-а, УРС-а, СДС-а поручили су у недељу, на округлом столу у Београду, да су спремни да се боре и изађу на локалне изборе, а могуће је да таква одлука буде донета и за парламентарне.
После пропалих преговора, или неспоразума, с Миланом Стаматовићем и његовом Здравом Србијом, у јануару је Александар Шапић саопштио да ће његов Српски патриотски савез (СПАС) изаћи самостално на парламентарне изборе. И та одлука је коначна, рекао је Шапић, који је представио неке познате личности које ће се наћи на листи СПАС-а, међу којима су новинар Ратко Дмитровић, бивша народна посланица Марина Рагуш, некадашњи дверјани Владан Глишић и Радован Тврдишић.
На изборну црту стаје и Народни блок, који чине Нова Србија Веље Илића и Слободари Мирослава Паровића. Како саопштавају, Народни блок ће иницирати разговоре „са свим правим опозиционим политичким организацијама које су најавиле излазак на изборе и предложиће им техничку сарадњу у изборном процесу”. „Наш предлог је да се формира једна велика опозициона изборна листа која ће се од локалног до републичког нивоа супротставити планираном политичком инжењерингу”, кажу Илић и Паровић, објашњавајући да ће се тако на чистац истерати „сви они које је Вучићев режим организовао како би правили гужву на изборима и тиме помогли цементирању болесне политичке ситуације у Србији”.
На изборе ће да изађу и монархисти, уз обећање Жике Гојковића, лидера Покрета обнове Краљевине Србије, да ће у следећем скупштинском сазиву моћи да се формира посланичка група која ће се борити за повратак уставне парламентарне монархије. Јуче је посетио патријарха Иринеја, који је, каже Гојковић, благословио рад ПОКС-а. „Подршка српског патријарха идеји обнове краљевине долази у право време. Избори ће показати колико је наших грађана за суштинске промене у нашој отаџбини, а то једино може бити промена облика владавине и државног уређења”, истиче Гојковић.
Уз радикале који традиционално излазе сами на изборе, затим све оне који ће се нађи на листи напредњака и социјалиста, као и бројне изборне листе националних мањина, изгледа да могућност да у Народној скупштини буде више посланичких група него икада до сада само расте. Ипак, конкуренција, поготово на десници, како се тренутно чини, могла би да учини да и три процента буду – непремостива.
Стаменковски: Имамо јаке међународне контакте
И Српска странка Заветници, уписана у Регистар политичких странака у августу прошле године, излази на изборе по свој прилици самостално. Подсетивши да су одлуку о изласку на изборе објавили још у октобру, председник Заветника Стефан Стаменковски каже за „Политику” да очекује добар резултат јер имају велику подршку грађана и добру организацију, а притом су, како наводи, аутентични и без праве конкуренције на политичкој сцени у овом тренутку. „Залажемо се за државне и националне интересе, али не бежимо од одговора на сва питања, од микро до макро политике. Имамо јаке међународне контакте и као носиоци идеје суверенизма имамо добре односе са суверенистичким организацијама у ЕУ, попут Лиге Матеа Салвинија и аустријског СПО-а, али смо и једина ванпарламентарна странка која сарађује с Јединственом Русијом”, истиче Стаменковски.Антрфиле
Мацура: Отворени за све који виде Србију на Западу
Недавно је озваничена коалиција Европски блок, коју чине Странка модерне Србије, Грађански демократски форум, Слободно Панчево и Војвођански фронт. А у оквиру Војвођанског фронта делују Лига социјалдемократа Војводине, Војвођанска партија, Демократски савез Хрвата у Војводини, Либерално демократски покрет Војводине, Заједно за Војводину, Црногорска партија, Румунска партија, Форум В21. Татјана Мацура, народна посланица и копредседница СМС-а, каже за „Политику” да Европски блок излази на парламентарне изборе у овом формату, али је отворен за све опозиционе странке и покрете који виде Србију на Западу. „На осталим нивоима отворени смо и за групе грађана које деле наше вредности”, додаје она.
На питање кога виде као конкуренцију (с обзиром на идеолошку и политичку оријентацију) и какав резултат очекују, истиче да се не обазиру превише на друге. „Волимо разлике које постоје јер су оне добре за политички живот, али ћемо грађанима пре свега предочавати предности наших политика, а не шта други знају или не знају. У зависти од тога колико будемо успешни у окупљању свих који имају Србију на Западу као визију за коју се вреди заложити, и наш ће резултат бити већи или мањи. У сваком случају, немамо дилеме да ће наша коалиција без проблема ући у Народну скупштину”, каже Мацура.
Аутор: Биљана Баковић
