KAKO PRIJEPOLJE INFO SAZNAJE…
U vreme kada su se 1999. godine nad Srbijom nadvijali teški oblaci agresije NATO-a, jedan hrabar Subotičanin, poznat kao izvanredan biciklista i strastveni dobrovoljni davalac krvi, nije mogao mirno da posmatra razaranje svoje domovine. Josip Sič, u to vreme 46-godišnjak, bio je posvećen porodici, ali i junak čijem srcu nije bilo važno kojoj naciji pripada kada je u pitanju sloboda.
Iako su ga neki smatrali Mađarom, drugi Hrvatom, a treći Bunjevcem, Josip je odlučio da se suprotstavi ratnoj situaciji prijavljujući se kao dobrovoljac. Njegova patrijahalna srž nije dopuštala sumnju—odrekao se sigurnosti doma zbog boljitka svih.
Pre odlaska, ostavio je emotivne reči svojoj porodici, objašnjavajući sinu: „Idem da bi tebi bilo bolje.“ Ove rečenice, ispunjene hrabrošću, reflektovale su njegovu želju da zaštiti budućnost svoje dece.
Josip se pridružio 125. motorizovanoj briagdi i ubrzo je raspoređen na graničnu karaulu Košare, gde su se vodile ključne borbe. Njegova hrabrost i želja da pomogne bili su očigledni. Drugovi vojnici su ga zvali „Mađar“, iako je on prepričavao svoje mladalačke dogodovštine kako bi im olakšao napetost u teškim trenucima.
Tokom borbi, poginuo je 16. aprila kada je jedan od minobacača pogodio njegovo mesto, dok je pokušavao da zaštiti svog saborca Nenada Stanića. Njegova smrt dogodila se na godišnjicu braka, a porodica je vest o njegovoj pogibiji primila tek 1. maja, dok je identifikacija trajala do novembra.
Josip Sič je posle smrti odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena. No, verovatno je mnogo važnije to što su ga njegovi sugrađani, Subotičani, zauvek zapamtili kao pravog heroja. Njegova žrtva ostala je simbol borbe za slobodu i ljudsko dostojanstvo.
Izvor: Kurir.
