уторак, октобар 8, 2024
NaslovnaINFOSMANJEN ROD MALINE Očekuju se rekordne cene

SMANJEN ROD MALINE Očekuju se rekordne cene

Dok se poljoprivredni proizvođači u okolini Novog Pazara nadaju da će ovogodišnji rod maline biti iznad očekivanog, u čačanskom i ivanjičkom kraju je lošiji nego prethodne godine. Kako će to uticati na izvoz?

Dobrim rodom moći će da se pohvale malinari potkopaoničkog kraja. U selu Priboj očekuju da će ubrati 200 kilograma po aru, a nadaju se i dobroj otkupnoj ceni, piše RTS.

– Varira, znate i sami od godine do godine. Prošla godina je bila dobra. Mislim negde oko 225 dinara je bila, pa i prethodna. E ranije, jedna godine, dve bile su tanje, kaže Srećko Novković, selo Priboj.

Hladnjačari tvrde da je još rano govoriti da li domaće crveno zlato ove sezone može imati rekordnu cenu.

– Biće sigurno veća nego prošle godine, to su neke spekulacije koje svake godine negde otprilike u ovo doba prvo kreće priča sa cenama i onda kreće priča sa kvalitetom, da maline hoće imati, neće imati. Tako da dok to ne krene to se zaista nikad ništa ne zna, navodi Katarina Tešić, hladnjačar iz Požege.

Vegetacija kasni, ali je stanje u zasadu Ristanovića kod Gornjeg Milanovca zadovoljavajuće. Ulaganjem u preradu, kažu, šansa je za sigurniji plasman.

– Planiramo kroz nekih mesec, dva da krenemo u preradni pogon da gradimo za preradu sokova, džemova i svih tih nekih stvari koje prema nekim sadašnjim ciljevima i nekim pričama imamo da plasiramo na inostrano tržište, navodi Mladen Ristanović, selo Grabovica kod Gornjeg Milanovca.

Stručnjaci ocenjuju da će u glavnim malinarskim područjima ovogodišnji rod biti upola manji, ali i da to neće biti dovoljno da se ispoštuju prethodni izvozni ugovori, po kojima je unapred prodato oko 20.000 tona ovog voća.

– Sigurno da se može očekivati dobra cena, ali ono što nije dobro je da bez obzira na tu cenu koju će postići naši proizvođači i izvoznici da manjak količina, odnosno da pad prinosa u Republici Srbiji to ne može nadoknaditi, naglašava dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo Čačak.

Prošle godine u Srbiji je proizvedeno oko 60.000 tona maline. Prilike na tržištu utiču i na ponovno povećanje zasada, jer oni koji nisu bili vezani izvoznim ugovorima ostvarili su dobit, nezabeleženu u poslednjih 25 godina.

Već postojeći deficit na svetskom tržištu i prognozirani manji prinos, kada je u pitanju „crveno zlato“, trebalo bi da obećavaju znatnu bolju cenu za malinare, sa čime se Leposavić slaže.

– I u zemljama gde je završena berba, kao što je Čile koji takođe beleži pad prinosa, proizvođači su imali prilično dobru cenu. Poljaci su imali zimu koja takođe nije pogodovala „crvenom zlatu“. Generalno je veliki nedostatak ovog voća na svetskom tržištu, a cene će kao i kada su druge voćne vrste u pitanju, nastaviti rast. Na žalost, ni najbolja cena ne može da nadoknadi pad prinosa što je kod nas već godinama ogroman problem – zaključuje on.

Naime, kako ukazuje vodeći domaći stručnjak za voćarstvo, zbog godinama loših otkupnih cena, loše primenjene agrotehnike i nestimulisanih proizvođača, statistički prikazane površine od 25.000 hektara u Srbiji pod malinom, smanjile su se na realnih oko 14.000 hektara.

BLIC

PROČITAJTE
spot_img

POPULARNO

KOMENTAR