Širimo ljubav a ne mržnju.Kad su mom sinu Hrvatu, koji radi kao konobar u Nemačkoj, došli gosti iz Srbije i pročitali ime…

Većina ljudi koja je napustila svoju zemlju se oduševi kada čuje “domaći” jezik u tuđini. Kada je ovom mladiću iz Hrvatske prišao Srbin, majka je morala da podeli priču.

Naime, ona je ostala potpuno zatečena kada je ugledala da su njenom sinu ostavili veliki bakšiš tog dana.

“Moj sin radi u Nemačkoj kao konobar, mi smo etnički Hrvati iz Hrvatske. Neki dan je imao veći bakšiš nego inače. Pitam ga otkud mu taj dan toliko bakšiša, a on kaže: “Bili neki naši pa mi pročitali ime na kartici i častili me”. Upitam ga odakle su, mislim sada će reći da je neko iz Zagreba, Splita, Dubrovnika, Osijeka… on mi odgovori: “Iz Užica, Srbije”. Dakle, potvrđujem da smo u inostranstvu naši – objavljeno je na Fejsbuku, Stranica ljubavi izmedu Srba, Hrvata i Bosnjaka. Širimo ljubav a ne mržnju.

 

“Jako je tužno što nas daljina vezuje a blizina razdvaja. Važnije je imati dobrog komšiju/suseda nego dobru familiju. Tako bi trebalo i geografski da budemo bliski. Ipak, drago mi je da mržnja ne prelazi tolike kilometre i da se u tuđšini cenimo, postujemo i držimo zajedno”, “Naravno da smo naši”, samo su neki od pozitivnih komentara na postu.

(Kurir.rs / Prijepolje INFO )

Оставите одговор