субота, децембар 14, 2024
NaslovnaINFOРЗС: Злоупотреби дечјег рада изложено 82.000 деце узраста пет до 17 година

РЗС: Злоупотреби дечјег рада изложено 82.000 деце узраста пет до 17 година

У Србији су злоупотреби дечјег рада изложене 82.000 деце или 9,5 одсто најмлађих узраста између пет и 17 година, показали су резултати прве анкете о злоупотреби дечјег рада коју је Републички завод за статистику (РЗС) спровео 2021. године.

Анкета је показала да је злоупотреба дечјег рада најмање распрострањена код најмлађе деце, узраста између пет и 11 година, где проценат износи 6,7 а на следећој узрасној групи од 12 до 14 година износи 15,1, док је у најстаријој дечјој популацији између 15 и 17 година злоупотреби дечјег рада изложено 10,1 одсто.

Разлика између полова повећава се са годинама старости, па код деце узраста 1517 година стопа злоупотребе износи 13,6 одсто за дечаке и 6,3 одсто за девојчице.

Стопа злоупотребе дечјег рада већа је у руралним него у урбаним срединама и ту се, слично односу пола и злоупотребе дечјег рада, разлика повећава са годинама старости.

Тако у старосној групи пет до 14 година, злоупотреба дечјег рада износи 15,1 одсто у неурбаним областима и 5,3 одсто у урбаним, док у старосној групи 15 до17 година злоупотреба дечјег рада износи 18,8 одсто у руралним и 3,7 одсто у урбаним областима.

Дечји рад је највише злоупотребљен у региону Шумадије и Западне Србије, где износи 15,8 одсто за децу узраста пет до 14 година, у поређењу са националним просеком од 9,3 одсто и 16,7 одсто за децу узраста 15 до 17 година, а национални просек је 10,1 одсто.

Злоупотреба дечјег рада је најчешћа у пољопривреди где је око 66 одсто деце изложено овој злоупотреби ангажовано у пољопривредним активностима, око 27одсто деце ради у сектору услуга, у шта спада и рад у домаћинству а већина деце свих узраста ангажована су као помоћни породични радници, око 60 одсто.

Међутим, разлике између старосних група постају приметне када се погледа проценат деце која су запослена или похађају неплаћену обуку.

Међу децом узраста пет до 14 година, 25 одсто похађа неплаћену обуку, 1,3 одсто је у радном односу, док међу децом узраста 15 до 17 година, запослени представљају 24,4 одсто, а удео оних на обуци пада на 7,8 одсто.

Када је реч о облицима рада, деца узраста 15 до 17 година изложена су злоупотреби дечјег рада скоро искључиво када су запослена, 81 одсто, док је већина деце узраста пет до14 година изложене злоупотреби дечјег рада ангажована у производњи за сопствене потребе, 20,5 одсто и у радном односу, 51,4 одсто.

Дужина рада деце повећава се са узрастом, па деца узраста 15 до 17 година раде скоро два пута дуже недељно, 23,3 сата, у поређењу са децом узраста пет до14 година која раде 11,7 сати.

Просечно радно време је дуже у пољопривреди – 15,3 сата недељно, него у услужном сектору, 11 сати, и то независно од пола и места становања.

Из РЗС истичу да већина деце комбинује рад и школовање и да дужина рада представља важан фактор који може да утиче на учинак деце у школи, као и да су дечаци изложенији здравственим ризицима од девојчица.

Наводе и да је у Србији уобичајено да се деца баве кућним пословима те да већина њих ове задатке обавља у просеку пар сати недељно.

Око 74 одсто деце узраста пет до 14 година и 91,8 одсто деце узраста 15 до 17 година обавља кућне послове, али мали проценат их обавља 21 и више сати недељно, што спада у злоупотребу, али само за млађу децу.

21 или више сати недељно кућне послове обавља 0,9 одсто деце узраста пет до14 година и 2,4 одсто деце узраста 15 до 17 година.

Девојчица најчешће кувају, перу, пеглају веш и чисте, док дечаци више иду у набавку, доносе воду и скупљају дрва за огрев.

Извор: Танјуг

PROČITAJTE
spot_img

POPULARNO

KOMENTAR