Ne zna se kad i koliko će struja da poskupi, ali poznato je da će poskupljenje pratiti nova uredba o zaštićenom kupcu.
Na status zaštićenog kupca moći će da računa gotovo 200.000 domaćinstava, umesto 61.401 koliko ih je, prema podacima EPS-a, bilo u martu, prenosi Danas.
Spekulacije o tome koliko će biti uvećani računi kreću od 10 ili 15 do 30 odsto za stanovništvo i do čak 70 odsto za privredu. Uz to, jasno je da će poskupljenje energije izazvati lančanu reakciju i najviše pogoditi potrošačku korpu čija vrednost takođe ulazi u obzir kada se određuje minimum prihoda domaćinstva koje se prijavljuje za olakšice u plaćanje struje.
Novina kod najavljene uredbe je da će, kad se utvrdi da neko ima status povlašćenog kupca za električnu energiju, to pravo moći automatski da ostvari i za toplotnu energiju.
Kako za Danas kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike, navedena uredba je zasnovana na vrednosti potrošačke korpe i njene strukture.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković ukazuje da je već sada i kod nas i u Evropskoj uniji sve poskupelo, od hrane do troškova stanovanja i komunalija, ali da u EU postoji drugačiji pristup rešavanju socijalnih problema.
– Te cene nastavljaju da rastu, a najviše pogađaju ljude sa skromnim primanjima jer dominiraju u njihovoj potrošnji. ALi, ugledni ekonomisti iz EU smatraju da je bolje tim ljudima davati neku novčanu pomoć, jer će se onda sami truditi da uštede, a ukoliko im se, na primer, omogući jeftinija struja, oni će je više trošiti, što nije smisao pomoći, jer će time dodatno da se pogura tražnja, odnosno izazvaće novi ciklus poskupljenja. Zato se kao mera zaštite standarda, smatra da je bolje dati paušalne novčane naknade, koje nisu ciljane za nešto konkretno nego omogućavaju raspodelu troškova. Kod nas, međutim, država nema nikakve promene, ne zna se ni ko će dobiti pomoć ni kako će dokazivati svoje pravo na nju, a inače se mere daju neselektivno, čak se subvencionišu i skupi automobili pa se dešava da pomoć iz dr+avne kase dobiju najbogatiji – objašnjava sagovorica Danasa.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Aleksandra Anić kaže da je svaka pomoć siromašnima dobrodošla, ali da subvencije za grejanje i električnu energiju prima relativno mali broj domaćoinstava i da one ne mogu da smanje stepen siromaštva tim pre što se pomoć ne ostvaruje u novcu već u potrošni određene količine kilovata“; ističe Anić.
Dodaje, ipak, da je dobro da se poveća obuhvat subvenicionisanih potrošača.
– Država je u poslednjih 20, 30 godina pokušavala samo da smanji broj korisnika novčane pomoći, a s druge strane je klasična priča ‘fali ti jedan papir’, jer ako samo po jednom kriterijumu ne ispunjavaju uslove, neće dobiti pomoć iako su siromašni – objašnjava profesorka Anić.
Izvor: Danas
