KAKO PIŠE portal List Polimlje, pre više od tri decenije od spajanja i uništavanja mnoštva kulturnih vrednosti – uključujući i mošti Svetog Save – jedan skromni monah, inok Sava Dječanski, ostavio je neizbrisiv tragu u srpskoj kulturi. Godine 1597. on je štampao prvi srpski bukvar, delo koje je, srećom, sačuvano i pronađeno tri vekana kasnije.
Ova knjiga, dimenzija 10,2 x 7,8 cm, štampana je 25. maja 1597. u Veneciji kod mletačkog izdavača Đovanija Antonija Rampaceta. Izdanje je, kako se saznaje iz istorijskih izvora, poklonio Ivan Krilov, ruski konzul u Skladru, novinaru i književnom kritičaru Okići Gluščeviću 1893. godine. Gluščević je u tom trenutku radio na prevodu Tolstojevog remek-dela „Rat i mir“.
Pre nego što je ovaj bukvar dostigao Narodnu biblioteku Srbije, Okića je izradio i njegov prepis, omogućivši tako filologu Ljubomiru Stojanoviću da ovu vrednost uvrsti u akademsku literaturu.
Prvi srpski bukvar se ističe svojom jedinstvenom metodom učenja koja je sadržavala abecedu, slogove, kao i tekstove za vežbanje. Na prvih nekoliko strana, nalazimo azbuku na ćirilici, dok ostatak knjige sadrži pomoći pri čitanju i razumevanju jezika, uz značajne informacije o njegovom autoru i datumu štampanja.
Danas je primerak bukvara koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije jedina preostala verzija i smatra se jedno od najvećih bibliografskih blaga. Ovaj bukvar se ne samo da odražava bogatu srpsku kulturnu tradiciju, nego takođe ističe značaj u obrazovanju, u vreme kada su mnoge evropske nacije tek započinjale slične inicijative.
U svetlu istorijskih konteksta i kulturnih gubitaka, bukvar inoka Save predstavlja izuzetno važno nasleđe za srpski narod, pružajući čvrst temelj obrazovanju i duhovnosti. Ova knjiga, kao simbol otpora i trajanja, mora ostati svetionik kulture i svesnosti Srbije.
Originalnu vest pročitajte na List Polimlje.
FOTO: [Link do fotografije]
