Prema takvimu Islamske zajednice, sa akšamom u četvrtak 23. aprila 2020. godine nastupa mjesec Ramazan, dok će prvi dan ramazanskog posta biti u petak 24. aprila i trajat će 30 dana, tj. do 23. maja ove godine.
Ramazan je mjesec obaveznog posta za sve punoljetne i zdrave muslimane. Post je naređen druge godine po hidžri (624.). Svaki punoljetan, zdrav i slobodan musliman dužan je postiti od zore do zalaska sunca. Post je treći temelj islama. Ramazan je deveti mjesec islamskog kalendara. Muslimani poste u svim godišnjim dobima s obzirom na lunarni kalendar. Godina muslimanskog kalendara kraća je za deset dana od sunčeve godine, pa se tako Ramazan pomjera svake godine za deset dana. Ko posti 36 godina redovno, postio je Ramazan u svako godišnje doba i u svim mjesecima i danima.
U skladu sa trenutnom situacijom, vjerski život tokom Ramazana bit će organiziran u okviru vanrednih mjera, kao i instrukcija Islamske zajednice zbog proglašene pandemije korona virusa.
Ovogodišnji ramazan, mesec posta, u znaku je strahovanja od širenja pandemije virusa korona. Od Senegala do zemalja jugoistočne Azije, 1,8 milijardi muslimana dočekuje sveti mesec posta kao nikad ranije: mnoge džamije su zatvorene ili će vernici tokom molitve morati između sebe da drže određeno odstojanje, u više zemalja je na snazi policijski čas, a na iftaru, tradicionalnom obedu posle dnevnog posta, neće biti masovnih okupljanja.
„Naše dnevne sobe pretvoriće se u džamije”, ističu u mnogim islamskim zemljama koje pozivaju svoje pobožne građane da ne izazivaju sudbinu. Uoči ramazana, koji počinje danas ili sutra (kako u kojem delu sveta, zavisno od toga kad će se videti mlad mesec), razjašnjena je jedna dilema: neuzimanje hrane i vode mesec dana od svanuća do prvog mraka nije zdravstveni rizik za vernike.
„Medicinska i naučna istraživanja potvrdila su da post ne slabi imunološki sistem onih koji tokom tih dana ne uzimaju hranu. Naprotiv, obnavlja ćelije u telu i koristi organizmu”, ističu u Svetskoj uniji islamskih naučnika (IUMS), dodajući da bi post trebalo da izbegavaju oni koji su već oboleli od korone.
Ramazanski post je za vernike obaveza i ona se ne može odložiti zbog pandemije, ističe se u saopštenju Direkcije za verska pitanja Turske. Tokom iftara treba izbegavati masovna okupljanja sa rođacima, prijateljima i komšijama.
U Turskoj su, kada se pojavila epidemija, zabranili grupne molitve u džamijama. Pojedinačne posete su dozvoljene. U zemlji je dosad obolelo 95.000 građana, dok je više od 2.400 umrlo. Pošto se poslednjih dana situacija naglo pogoršala, vlada je odlučila da u 30 najmnogoljudnijih provincija, uključujući Istanbul, Ankaru i Izmir, uvede vanredno stanje od 23. do 27. aprila, upravo u vreme početka ramazana.
U Saudijskoj Arabiji, koja ima velike probleme sa koronom, povukli su radikalne poteze.
„Tokom ramazana zabranjena su okupljanja vernika, kao i zajedničke molitve u džamijama”, istakao je ministar za verska pitanja Abdul el Šeik.
Zvanični Rijad je sredinom marta prestao da izdaje vize vernicima koji iz drugih zemalja stižu na „malo hodočašće” (umrah), koje se obavlja tokom cele godine. Zabranjene su posete najvećim islamskim svetilištima u Meki i Medini – Velikoj i Prorokovoj džamiji.
Na Bliskom istoku mnoge džamije su već zatvorene. Mujezini u Kuvajtu i još nekim zemljama, koji preko zvučnika inače pozivaju vernike na molitvu, sada im poručuju: održite namaz, ali u svojim kućama. U Egiptu je nepoštovanje zabrane okupljanja već dovelo do sukoba vernika i građana koji se plaše širenja zaraze. U Kairu je morala da interveniše policija.
Čuvena džamija Al Aksa, koja se nalazi u istočnom Jerusalimu, zatvorena je za molitve zbog straha od širenja epidemije. U Pakistanu, jednoj od najmnogoljudnijih muslimanskih zemalja, pod pritiskom javnosti delimično su ukinute ranije restrikcije na okupljanje vernika. Predsednik Arif Alvi i crkveni poglavari dogovorili su se da dozvole molitve u džamijama, ali uz striktne mere predostrožnosti. Vernici će morati između sebe da drže rastojanje od dva metra, a ne kao u normalnim prilikama da klanjaju rame uz rame. U Pakistanu je do sada obolelo 7.600 građana, a umrlo više od 140.
Ramazan je mesec posta, molitve, milosti i praštanja, deveti mesec po muslimanskom lunarnom kalendaru. Tokom tih trideset dana muslimani se uzdržavaju od uzimanja hrane, vode, pića, loših misli i dela od jutra (sufura) do prvog mraka (iftar) i čine dobročinstva siromašnima. Posta su oslobođeni samo deca, trudnice, dojilje, kao i teški bolesnici.
Džamije su u normalnim prilikama tokom ramazana prepune vernika, što će očigledno ove godine izostati. Vlasti apeluju da se posle dnevnog posta izbegne tradicionalno organizovanje obeda na koji se pozivaju rođaci, prijatelji i komšije, daje milostinja siromašnima. U mnogim islamskim zemljama imaju problema oko dobavljanja hrane, pošto su uvedena ograničenja kretanja građana. Virtualni iftar preko „Fejsbuka” i „Skajpa” mogao bi ove godine da doživi procvat. Konzervativni vernici su, doduše, protiv toga, dok drugi kažu da je važno da ljudi ipak imaju neki osećaj zajedništva.
http://mesihat.org/http://www.politika.rs
