Древна немањићка светиња, манастир Милешева прославила је у среду, 7. октобра 2020. године, своју ктиторску славу – Светог краља Владислава. Овај дивни угодник Божији заштитник је и Епархије милешевске, Радија Милешеве, као и црквеног хора Свети краљ Владислав из Пријепоља.
Најпре је у навечерје празника у Вазнесењском милешевском храму служено свечано бденије којим је предстојао Његово преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење архимандритâ Теофила и Леонтија, протојереја-ставрофора Марка Папића, јеромонаха Саве из Епархије будимљанско-никшићке, и ђакона Ивана Савића.
Поводом храмовне славе, манастир Милешеву посетио је министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин који се састао са предстојатељем Епархије, Епископом Атанасијем. Након бденија, у манастирској порти одржан је културно-уметнички програм у коме су учешће узели уметнички ансамбл Министарства одбране Републике Србије Станислав Бинички, ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије Венац из Грачанице, глумци Весна Павловић, Иван Вучковић и Владимир Јоцовић, млади гуслар из Пљеваља Васо Ђондовић, музички ансамбл Бели Анђео из Београда и солиста Војислав Спасић из Београда.
Прослава је настављена и сутрадан, Божанственом Литургијом којом је предстојао Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, уз саслужење домаћина, Епископа Атанасија, свештенства и свештеномонаштва Епархијâ будимљанско-никшићке и милешевске. За певницом су одговарали чланови уметничког ансамбла Министарства одбране.
Честитајући славу свечарима, Преосвећени Владика Јоаникије у беседи је рекао: – Данас је ктиторска слава манастира Милешеве, и уједно слава целе Милешевске епархије, слава радија Милешеве, слава хора. Истовремено, манастир Студеница прославља данас свога великога покровитеља Светога Симона монаха – краља Стефана Првовенчанога чије мошти тамо почивају а манастир Давидовица слави преподобног оца Давида, унука Немањиног. Заправо, ово је данас велики празник целог српског рода. Славимо три велика светитеља. А овде, ми сабрани код моштију Светога краља Владислава у његовој светој задужбини Милешеви и око гроба Светога Саве осјећамо се да смо нарочито почаствовани.
– Свети краљ Владислав је дошао на престо у оно време када није било баш лако српској држави. Видимо да је средњевековна српска држава славних Немањића имала извесних проблема, али видимо такође да су Свети Немањићи имали толико мудрости и толико одговорности да су увек превазилазили проблеме и налазили најбоље решење да иду напред. И то показује да смо били тада зрео народ на врхунцу своје моћи, беседио је Владика Јоаникије.
Након заамвоне молитве, освештано је славско жито и преломљен славски колач које су са пуно љубави припремиле милешевске сестре предвођене игуманијом мати Аквилином.
На крају Литургије, захвално слово говорио је домаћин, Владика Атанасије: – Благодаримо Богу за овај предивни дан који нам је дао, празник када славимо Свете угоднике Божије данас предвођене Светим краљем Владиславом. Све бих вас, драга браћо и сестре, похвалио за то што сте успели да оцените и закључите правилно да је овај дан тако вредан пажње да треба потпуно њему да се посветимо и да дођемо на право место, у манастир Милешеву, на свето место.
– Господ нам је дао упутство и рекао: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе, узме Крст свој и за мном иде. Јер, нема сигурнијег, нема вреднијег, нема паметнијег, нема кориснијег пута од тога, ићи за Господом, бити Његов следбеник, Његов слуга, и испунити све Његове заповести.
– Ми се данас сећамо и Светога Саве и Светога краља Владислава, али сећамо се и свих оних који су наредних векова угледали се на њих и тако живели. Данас се сећамо градитеља и доградитеља, градитеља и настављача, градитеља и обновитеља, подвижника и саподвижника. Цркви Божијој предстоји корачање напред кроз време. Црква Божија се дограђује, допуњава, новим верним, храбрим синовима и кћерима својим, који живе по узору на Господа. На Њега се угледао Свети Сава и сви у томе низу, преко Светог Саве, угледали су се на Господа нашега Исуса Христа, нагласио је Епископ Атанасије.
Заједничарење је настављено за трпезом љубави уз богоугодне разговоре, звуке гусала и изворне песме.
