Ово је само почетак великог плана надлежних институција, које планирају да овакве уређаје поставе на 99 потенцијално ризичних локација, а поред стационарних биће постављени и невидљиви радари, који неће захтевати присуство полицијских службеника.
Систем стационарних радара активан је од 22. децембра и они врше аутоматску детекцију прекршаја, па нема потребе за полицијским службеницима и заустављањем возила. Бележе тренутну и просечну брзину на деоницама пута где су постављени, детекцију екстремних прекорачења, препознавање регистарских ознака у различитим условима, аутоматско препознавање ризичног понашања и слање упозорења службеницима Министарства унутрашњих послова.
ГДЕ СУ РАДАРИ ПОСТАВЉЕНИ?
Како је саопштено од стране надлежних, стационарни радари постављени су на више путних праваца и то у Београду и околини на деоницама Остружница–Умка, Батајница–Добановци, Београд–Чента–Ковилово, као и на правцима Орловача–Рипањ и Мељак–Степојевац.
У централној Србији радари су постављени на путним правцима Баточина–Крагујевац и Трбушани–Чачак, док су у западној Србији обухваћене деонице Ужице–Горјани и Шабац–Лојанице.
На територији Војводине нови системи за мерење брзине налазе се на правцима Панчево–Ватин, градској деоници у Панчеву, Меленци–Зрењанин, Сомбор–Кљајићево и Оџаци–Ратково.
У јужној Србији нови радари постављени су на правцима Рашка–Нови Пазар, у Улици Саве Ковачевића, као и на деоници Краљево–Нови Пазар, у месту Варево.
ШТА СВЕ БЕЛЕЖЕ?
„Сада имамо нове радаре на 99 црних тачака. Поставићемо их у будућности, у некој скоријој будућности, почећемо са првих 36 најризичнијих деоница, стационарне радаре, које ће бележити девет прекршаја. Дакле, имаћемо ту и претицање, важност регистрационе налепнице, односно регистрације возила, појас, мобилни телефон, непрописну употребу, црвено светло, претицање преко пуне линије и непрописну брзину“, изјавио је потпуковник полиције Дејан Стевић за Блиц.
Како је објаснио грађанима ће стизати позив у е-сандуче, од стране Министарства унутрашњих послова, да се изјасне у превиђеном року ко је управљао возилом или да се призна одговорност, па се даље наставља са процесуирањем.
У овој ситуацију посебно се истичу нови мобилни радари, што значи да не морају бити увек на истом месту, а они ће бити добро скривени.
“Када су у питању мобилни радари, они могу да се померају и возачи неће знати да ли се радар налази у неком комби возилу, на некој приколици или у другом уређају. Никада нећете знати на којој локацији се налази и нико неће моћи да вас упозори на радар. Не постоји могућност да се преко неке Вибер групе открије њихово место и кажњавање свих учесника који не поштују саобраћајне прописе биће изузетно велика“, рекао је Мирко Коковић из Агенција за безбедност саобраћаја.
КОЛИКЕ СУ КАЗНЕ ЗА НАЈЧЕШЋЕ ПРЕКРШАЈЕ?
Коришћење мобилног телефона током вожње без употребе „хандс-фрее“ уређаја такође се кажњава са 10.000 динара. Уколико се казна плати у року од осам дана, износ се најчешће умањује на 5.000 динара.
Казне за прекорачење брзине у насељеним местима зависе од степена прекорачења. За брзину до 10 километара на час изнад дозвољене казна износи око 3.000 динара, док се за прекорачење од 11 до 20 километара на час плаћа око 5.000 динара. Прекорачење од 21 до 40 километара на час санкционише се казном од око 10.000 динара.
За теже прекршаје, када је брзина већа од дозвољене за 51 до 70 километара на час, прописана је казна од 20.000 до 40.000 динара или затвор до 30 дана. У случају прекорачења брзине за више од 70 километара на час, казна се креће од 100.000 до 120.000 динара или више, уз изрицање заштитне мере забране управљања возилом, а могуће је и изрицање казне затвора.
Недељник
