Каматне стопе на дозвољени минус ишле су готово до 40 процената, а сада су ограничене на 19,75 одсто.
Новим правилима која се примењују од 1. јануара ове године, банке не смеју грађанима на дозвољене минусе да зарачунавају каматне стопе веће од 19,75 одсто, што важи и за недозвољене минусе. А ове камате су су претходном периоду ишле готово до 40 процената.
Related posts
Од 1. јануара у Србији важе нова правила када је реч о цени задуживања код банака. Осим што је каматна стопа на стамбене кредите ограничена на максималних пет процената, ограничене су и највише могуће стопе за готовинске и потрошачке зајмове, као и камате које банке зарачунавају на кредитне картице и дозвољени минус,.
Новим правилима, установљеним кроз Одлуку Народне банке Србије о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених са грађанима, банке више не могу на дозвољене минусе да зарачунавају каматне стопе веће од 19,75 одсто. Иста максимална каматна стопа зарачунава се и на недозвољене минусе.
Наиме, према овој Одлуци НБС, максимална каматна стопа на дозвољена прекораћења по текућим рачунима (такозване дозвољене минусе), рачуна се по следећем принципу: стопа законске затезне камате увећана за шест процентних поена.
Како је стопа затезне камате тренутно 13,75 одсто, и на том нивоу ће остати бар до 13. фебруара 2025. године, значи да је максимална каматна стопа на дозвољене минусе 19,75 процената.
Међутим, пошто званична затезна каматна стопа, која се примењује као казна за кашњења у плаћању, није фиксна, постоји могућност да се у наредном периоду каматна стопа на дозвољене минусе додатно – смањи.
Колика је затезна каманта стопа
Наиме, званична затезна каматна стопа зависи од висине референтне каматне стопе коју утврђује НБС, на коју се додаје још осам процентних поена.
Тренутно је референтна каманта стопа НБС на нивоу од 5,75 одсто, што значи да је затезна каматна стопа (+8 п.п.) 13,75 одсто. Што, опет, значи да је максимална каматна стопа на дозвољене минусе (+6 п.п.) 19,75 одсто.
Ако се промени референтна каматна стопа, а следећи састанак Извршног одбора НБС тим поводом је 13. фебруара, промениће се и затезна каматна стопа, па последично и максимална каматна стопа на дозвољене минусе. То, опет, значи да уколико НБС смањи референтну каматну стопу, што се и очекује у наредном периоду – и банке ће у истом проценту морати да умање цену коју зарачунавају клијентима на коришћење дозвољених минуса.
Сада и некада
Банке су увелико објавиле каматне стопе које ће обрачунавати на дозвољене минусе – крећу се углавном од 18,3 до максималних 19,75 процената, колико се највише зарачунава и на недозвољене минусе.
А само месец дана раније ове каматне стопе ишле су до 33,45 одсто на дозвољене минусе и до чак 45,02 одсто на недозвољене.
Последње податке за прошлу годину НБС је објавила крајем децембра и односи се на каматне стопе које су банке зарачунавале током новембра 2024.
Одобрено 45 милијарди динара минуса
Када је реч о броју корисника дозвољеног минуса – он није занемарљив. Према подацима Кредитног бироа, банке у Србији бележе шест милиона корисника који имају отворених чак 9,2 милиона текућих рачуна.
Укупан износ свих одобрених дозвољених минуса је чак 45 милијарди динара. Углавном је у коришћењу негде око половине овог износа.
Одлука до закона
Подсетимо, Народна банка Србије усвојила је у децембру 2024. нову одлуку којом се омогућава да каматна стопа на стамбене кредите од 1. јанаура 2025. буде ограничена на максимум пет одсто, каматна стопа на динарске кеш и потрошачке кредите на максимум 14,75 одсто, на кредитне картице 17,75 одсто, а на дозвољене минусе 19,75 одсто.
Одлука је донета пошто нови Закон о заштити корисника финансијских услуга, који предвиђа оволике висине стопа, није на време усвојен у скупштини да би, како је првобитно било предвиђено, примена одредби о ограничењу каматних стопа почла управо од Нове године.
Мондо
