Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu počeće da se primenjuje za manje od mesec dana – 12. marta, a sledeće nedelje će skupština raspravljati o izmenama zakona kojima se preciziraju termini.
U Ministarstvu pravde ističu da će se zakon odnositi jednako na sve građane. Dakle, ne samo na političare i estradu i na državne službenike, već i na ostale građane koji kojih se utvrdi nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine.
Praktično, na udaru zakona će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Tokom provere biće praktično reči o unakrsnoj proveri imovine koju će sprovoditi posebna jedinica u Poreskoj upravi.
Ko će biti proveravan biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, koje nisu javne, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.
Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Takođe, ako se u postupku provere imovine ukažu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo.
U prevodu, zakon predviđa da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito stečena imovina.
U posebnu jedinicu Poreske uprave, koja će voditi i sprovoditi postupak, svoje članove treba da delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
Blic
