Свети архијерејски Сабор СПЦ изабрао је митрополита Загребачко-љубљанског Порфирија за 46. поглавара Српске православне цркве.
Деведесетогодишњи монах Матеј из манастира Сисојевац извукао је коверту са именом новог патријарха из књиге Светих јеванђеља, у ком су се налазиле коверте са именима три кандидата који су имали највише гласова.
Related posts
Осим митрополита Порфирија, у најужем апостолском жребу били су и епископ Бачки Иринеј и епископ бањалучки Јефрем.
По избору новог патријарха, огласила су се звона Храма Светог Саве и Саборне цркве у Београду.
Само устоличење новог патријарха требало би ускоро да се деси, најдаље за два-три дана, у Саборној цркви у Београду.
Када Синод СПЦ биде утврдио и датум, устоличење ће се догодити и у Пећкој патријаршији.
Сабор СПЦ је почео данас тачно у 12 часова у крипти Храма Светог Саве, а самом Сабору претходила је литургија којој су присуствовали сви чланови Сабора.
Ово је први пут да је Сабор одржан на некој локацији ван Патријаршије, а Храм Светог Саве је изабран због пандемије и погоднијих услова који постоје у овом великом простору да би се спровеле мере заштите.
Сабору је председавао епископ сремски Василије, зато што је епископ шабачки и администратор Епархије ваљевске Лаврентије хоспитализован у Клиничком центру Србије.
Сабору је присуствовало 36 епископа, од укупно 39, колико Сабор броји чланова.
Биографија митрополита Порфирија, новог патријарха СПЦ
На Светом архијерејском сабору за 46. патријарха СПЦ изабран је досадашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
Рођен је у Бечеју 1961. године као Првослав Перић. Основну школу је завршио у Чуругу, а гимназију у Новом Саду.
Патријарх српски Порфирије
Завршио је Православни богословски факултет у Београду 1986. године, а годину раније је замонашен у манастиру Дечани. До 1990. године боравио је у Атини на постдипломским студијама.
По благослову епископа бачког Иринеја, 6. октобра 1990, отишао је у манастир Ковиљ. Тамо је 21. новембра 1990. године рукоположен у чин јеромонаха.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном заседању 14. маја 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој.
Одбранио је докторску дисертацију „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста“ на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).
Савет Републичке радиодифузне агенције (РРА) га је изабрао 29. јула 2008. за свог председника.
У периоду 2010-2011. био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном мајском заседању 24. маја 2014. изабрао за митрополита загребачко-љубљанског.
Одликован је орденом Светог Игнатија у Шведској фебруара 2016. године.
