Prvi će poskupeti duvanski proizvodi kompanije „Filip Moris“, a pitanje je dana kada će cene paklice dići i druge duvandžije.
Cigarete u Srbiji od 1. februara poskupljuju 10 dinara! Prvi će poskupeti duvanski proizvodi kompanije „Filip Moris“, a pitanje je dana kada će cene paklice dići i druge duvandžije.
Pušači se već drugu godinu zaredom ne raduju februaru i julu, jer je za tada, prema akciznom kalendaru, predviđeno povećanje akcize na cigarete. Povećanje akcize, logično, donosi i njihovo poskupljenje.
Kompanija „Filip Moris“ objavila je prva u „Službenom glasniku“ poskupljenje cigareta od 1. februara, a prema akciznom kalendaru, predviđeno je da od 2017. do 202o, dva puta godišnje specifična akciza za cigareta raste za 1,5 dinara.
To znači da će oni, koji su se odali ovom poroku, od februara paklicu plaćati 10 dinara više, ali i da ih u julu očekuje još jedno poskupljenje. Ukratko, do kraja ove godine cigarete će poskupeti za 20 dinara, baš kao i prošle.
Nove cene paklica (dinari)
Bond 250
Chesterfield 270
Eve 120 360
L&M 260
Marlboro Red i Gold 340
Marlboro Touch 300
Parlament 380
– Osim specifične akcize, plaćaju se još dva nameta na paklicu cigareta, PDV, koji je 20 odsto, i proporcionalna akciza od vrednosti paklice cigareta i ona iznosi 33 odsto. Stoga, kada zapravo dođe do povećanja specifične akcize, ne podiže se samo njena vrednost, već i preostala dva nameta.
U tom slučaju, ako paklica košta 230 dinara, poskupljuje na 240 dinara. Od tog poskupljenja državi ne ide samo 1,5 dinara, koliko je specifična akciza, već šest ili sedam dinara, kad se uzmu u obzir ostali nameti. Pošto svi idu obično idu na zaokruživanje cene, dolazimo do poskupljenja od 10 dinara – objasnili su za „Alo!“ iz duvanske industrije.
Međutim, uprkos ceni cigareta koja skače, broj pušača je iz godine u godinu sve veći, pa u Srbiji danas ima oko 2,6 miliona ljubitelja duvana. Stiče se utisak da je za pušače ovaj namet bezazlen, jer je za četiri godine čak 490.000 ljudi u Srbiji propušilo, svedoče podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Analiza „Batuta“ jasno pokazuje da je četiri godine 31 odsto populacije pušilo barem cigaretu dnevno, dok je nedavno statistika postala još crnja, naime drastično se povećao ovaj broj, te sad imamo čak 38 odsto duvandžija koji svakodnevno zapale najmanje jednu, a u proseku osam cigareta.
Prestanak pušenja u velikoj meri zavisi od motivacije pušača (povezano sa somatskim, psihičkim, profesionalnim, porodičnim razlozima), ali, sam po sebi, najčešće nije dovoljan da se uspostavi i održi apstinencija od duvana, tvrde stručnjaci koji se bave odvikavanjem zavisnika od pušenja.
– Manji broj pušača je u stanju da uspe u tome bez stručne pomoći. Kombinovani, medicinsko-socijalni koncept uključuje pre svega savetovanje i rad na motivaciji u savetovalištima, zatim integrativni pristup koji podrazumeva određeni higijensko-dijetetski režim, psihoterapijsku podršku i slično. A kombinovano s navedenim tehnikama je i praćenje i lečenje prisutnih psihosomatskih posledica ili komplikacija posle uspostavljene apstinencije.
Brojke
44%
pušača su nezaposleni
41%
duvandžija je staro između 45 i 59 godina
76%
punoletnih izloženo je duvanskom dimu
Raste broj pušača u Srbiji
Godina Procenat pušača Muškarci Žene
2006. 33,5 37,1 29,9
2013. 31 34 28
2017. 38 39 37
Izvor Batut
