Posle 15 godina čekanja, 1. oktobra stupa na snagu Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Pravo se odnosi na najsiromašnije, žrtve nasilja i trgovine ljudima, izbeglice…, pišu Novosti.
Pravnu pomoć koju neće sami plaćati od 1. oktobra, kada počinje primena zakona, moći će da dobiju korisnici novčane, socijalne pomoći ili dečjeg dodatka, kao i oni koji to nisu, ali bi zbog finansiranja iz sopstvenog džepa, u konkretnoj pravnoj stvari, vidno osiromašili.
– Reč je o onima za koje je na osnovu raspoloživih podataka procenjeno da se nalaze u najtežoj finansijskoj situaciji, kao i onima koji bi snošenjem troškova sudskog postupka i nagrade za rad advokata faktički bili izjednačeni sa prvom grupom – objašnjavaju u Ministarstvu pravde.
Ovo pravo imaju i pripadnici ranjivih grupa, bez obzira na finansijsko stanje: deca o čijem se pravu, obavezi ili interesu odlučuje pred sudom ili drugim organom, žrtve nasilja u porodici, osobe koje traže azil, izbeglice, lica pod supsidijarnom zaštitom, interno raseljeni, osobe sa invaliditetom, oni koji ostvaruju zaštitu od torture i nečovečnog postupanja, ili trgovine ljudima.
Besplatnu pravnu pomoć pružaće advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Osim njih, i udruženja mogu neposredno da pruže besplatnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštitu od diskriminacije. Udruženja koja se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava i sloboda mogu da pružaju besplatnu pomoć žrtvama porodičnog, partnerskog ili seksualnog nasilja, kao i u zaštiti prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom.
Da 1. oktobra počinje primena zakona na koji je Srbija čekala 15 godina, podsetila je i ministarka pravde Nela Kuburović:
– Bitno je da se omogući jednak pristup pravdi svim građanima, da oni koji do sada nisu bili u mogućnosti da ostvare svoje pravo to sada mogu. Bitno je i da imamo državu koja je finansijski stabilna i koja može da obezbedi takva novčana sredstva, jer to nisu mali iznosi – kaže Kuburovićeva.
Troškovi postupka i usluge pružalaca pomoći biće finansirani iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava, kao i iz projektnog finansiranja i donacija.
Kako izgleda procedura
Građanin kome je potrebna besplatna pravna pomoć prvo se obraća organu uprave u jedinici lokalne samouprave. Ovlašćeni službenik razmatra njegov zahtev i, ako su ispunjeni uslovi, upućuje ga na registrovanog pružaoca besplatne pravne pomoći. On se može i neposredno obratiti pružaocima pomoći ako mu je potrebna informacija, pomoć u popunjavanju formulara, ili pravni savet, što čini 80 odsto pravnih usluga.
Uskoro i registar
Zakonom se uvodi kontrola kvaliteta i odgovornost za savesno i profesionalno pružanje besplatne pomoći. Uvodi se i registar pružalaca, koji vodi Ministarstvo pravde, kao i obaveza opština i gradova da formiraju službe besplatne pravne pomoći.
(Blic)
