21% mladih uzrasta od 15 do 30 godina kaže da su bili svedoci digitalnog nasilja, dok je 26.3% mladih doživelo neku neprijatnost na internetu, pokazuje istraživanje koje je Timočki omladinski centar radio za potrebe pisanja strategije za bezbednost mladih na teritoriji grada Zaječara 2015.godine.
Ovo istraživanje je obuhvatilo 339 mladih osoba na teritoriji grada Zaječara.
Timočki omladinski centar (TOC) već 6 godina radi na prevenciji nasilja na intenetu.
Dunja Marušić, PR TOC-a kaže da se u cilju što bezbednijeg korišćenja interneta organizuju tribine i predavanja u osnovnim i srednjim školama.
«Kroz tribine koje organizujemo sa mladima u osnovnim i srednjim školama u celoj Timočkoj krajini trudimo se da radimo na njihovoj bezbednosti.
Po istraživanju tadašnjeg Ministarstva za telekomunikacije kroz kampanju Klikni bezbedno istraživanje je sprovedeno u 16 gradova u Srbiji u kome je učestvovalo 509 učenika osnovnih i srednjih škola.
«Tom prilikom 73 odsto ispitanika je izjavilo da ima nalog na fejsbuku, a s obzirom da je to istraživanje iz 2013. godine verujemo da je sada taj postotak mnogo veći. Ono što je bila zabrinjavajua činjenica je da samo 16 odsto ispitanika koristi internet da sazna nešto o određenoj stvari, dok ga 17 odsto koristi za igranje igrica i za zabavu», priča Dunja Marušić i dodaje:
«Veliki broj njih je prisutan na Inretnetu baš zbog igrica. To smo saznali iz predavanja koja smo držali na teritoriji cele Timočke krajine, i kojim je obuhvaćeno oko 10 hiljada mladih. I upravo zbog tih igrica oni su prihvatali prijatelje, koje i ne znaju. Ono što je ohrabrujuća činjenica je da su posle nekog vremena ti isti mladi nama govorili da su redukovali broj nepoznatih prijatelja, da sada paze koga imaju za prijatelje, i da su fb počeli da gledaju kao društvenu mrežu , ne kao lični dnevnik. Oni su za godinu dana napredovali što se tiče bezbednosti na internetu, jer su shvatili pravu svrhu fejsbuka».
Marušić priča i o osnovnom cilju postojanja organizacija kao što je Timočki omladinski centar.
«Jedan od osnovnih ciljeva TOC-a je bezbednost mladih na internetu, jedan od naša 3 programa je i Mladi u riziku koji obuhvata bezbednost mladih na internetu, pa tako i bezbednost mladih na internetu u samom gradu Zaječaru. Nama je cilj da informišemo mlade, sa čim sve mogu da se susretnu, a da toga nisu ni svesni. Mladi na tribine dođu rezervisani, sa nevericom šta njima može da se kaže, a sa čme nisu upoznati. Kada im iznesemo činjenice i primere šta se sve to dešava u svetu ali i kod nas, onda se malo zapitaju.
Mi radimo tribine i sa roditeljima koji pričaju o svojim iskustvima i pitaju nas šta smo radili sa njihovom decom, jer posle predavanja dođu kući i brišu fotografije, i nepoznate prijatelje. Stvara se i veće poverenje sa roditeljima. Mi ih savetujemo i da roditelji nisu njihovi neprijatelji, već su tu da im pomognu.
Mladi su postali svesni šta sa sobom nosi virtuelni svet i svesni da je on jedno ogledalo realnog sveta», navodi Dunja Marušić.
-Na tribinama osnovcima se prezentuju konkretni primeri posle kojih oni počnu da razmišljaju i počnu da menjaju ponašanje na internetu, napominje Marušić.
«Sa decom nižih razreda osnovnih škola, razgovaramo, pitamo ih sa čim se susreću na internetu, savetujemo ih kako da se ponašaju na internetu, kako da zaštite svoje fb naloge, šta da objavljuju šta ne, informišemo ih o broju prijatelja. Pokazujemo im konkretne primere posle kojih oni počnu da razmišljaju. Mi ih ohrabrujemo da nam se posle tribine obrate ukoliko su imali neke neprijatnosti na internetu, a dešavalo se da su ih imali. Najviše su to šikaniranja od strane vršnjaka koja nisu hteli da prijave zbog straha, ni nastavnicima, ali ni roditeljima. Naredni put kad se vidimo dešava se da se pohvale da su o svom problemu obavestili i roditelje, ali i nastavnike», objašnjava Dunja Marušić i dodaje:
«Sa nekim težim oblicima nasilja u Zaječaru, nismo upoznati. Stariji imaju priliku da pogledaju istinite filmove o tome šta se dešava na internetu, koje su posledice uznemiravanja na internetu, mnogi se posle toga zapitaju da li ispravno koriste društvene mreže. Mi im uvek kažemo da smo tu da podvučemo paralelu između realnog i virtuelnog sveta».
Ministarstvo turizma i telekomunikacija , u saradnji sa Fondom B92 i Odeljenjem za visoko tehnološki kriminal MUP-a Srbije realizovalo je kampanju Klikni bezbedno.
Cilj projekta Klikni bezbedno je edukacija i informisanje građana, pre svega dece i mladih, ali i njihovih roditelja, nastavnika i drugih internet korisnika, o prednostima i rizicima upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija, načinima bezbednog korišćenja novih tehnologija, kao i zaštita građana od neprimerenog, nedozvoljenog i štetnog sadržaja i ponašanja na internetu.
kliknibezbedno.rs
Kroz tu kampanju je nastao i sajt netpatrola.rs, gde svi mogu, ne samo deca, da ukoliko naiđu na nelegalan i nebezbedan sadržaj, da ga prijave.
“Net patrola” je onlajn mehanizam za podnošenje prijava Centru za bezbedni internet koji je osnovan u svrhu prijema i obrade prijava o nelegalnim ili štetnim sadržajima na internetu.
Težište u radu mehanizma za prijave je sprečavanje širenja slika i video materijala na kojima je prikazana seksualna zloupotreba dece, seksualno iskorišćavanje i fizički i psihološki napadi na decu.
Netpatrola.rs- Ako ste slučajno naišli na nelegalan sadržaj, niste prekršili zakon. Sadržaj prijavite, ne ignorišite!
Mehanizam za prijave nudi priliku svima da prijave nelegalni i uznemiravajući sadržaj kroz različite metode prijavljivanja – osoba može da poseti internet sajt i onlajn mehanizam za prijave da bi podnela prijavu u vezi sa određenim sadržajem, tako što će popuniti onlajn formular koji se tamo nalazi i podneti ga sa datog sajta ili putem e-mail-a.
- Mehanizam za prijave funkcioniše kako bi korisnici interneta u Srbiji podnosili prijave o nelegalnom i štetnom materijalu i aktivnostima, da bi se na taj način smanjilo širenje nelegalnog sadržaja na internetu.
- Informisati korisnike o obimu rada mehanizma za podnošenje prijava kao i o tome na koji način se do mehanizma može doći; objasniti korisnicima razliku između aktivnosti mehanizma za prijave i obima rada državnih organa, i informisati ih o postojanju alternativnih načina za podnošenje prijava o nelegalnom sadržaju.
- Ustanoviti i, ukoliko je potrebno, aktivirati mehanizam za prijave da bi se primale informacije od građana u vezi sa nelegalnim sadržajem, čime će mehanizam delovati ako nacionalna platforma za uzbunjivanje;
- Sastaviti operativne procedure u saradnji sa državnim organima zaduženim za sprovođenje zakona i u skladu sa smernicama o najboljoj praksi;
- Brzo rešavati primljene pritužbe;
- U slučajevima kada je to dozvoljeno u skladu sa nacionalnim zakonom i uputstvom za rad, preuzeti preliminarnu procenu zakonitosti prijavljenog sadržaja i pronaći odakle potiče;
- Proslediti ovu prijavu odgovarajućem telu koje će po prijavi postupati (policija, ISP, odgovarajući/partnerski mehanizam za prijave);
- Uspostaviti sistem za redovno obaveštavanje provajdera usluga hostinga o sadržaju za koji se procenjuje da predstavlja nelegalni materijal u kome je predstavljena zloupotreba deteta, osim ukoliko policija ne zahteva da se to ne učini ;
- Aktivno učestvovati u umrežavanju sa drugim zainteresovanim stranama na lokalnom nivou;
- Učestvovati u međunarodnim diskusijama i razmenama najboljih iskustava sa drugim mehanizmima za prijave iz drugih država i sa drugim zainteresovanim stranama kao član mreže;
- Davati doprinos evropskoj URL bazi podataka pošto mehanizam za prijave bude uspostavljen od strane koordinatora mreže.
Net patrola počela je sa radom 22. avgusta 2013, a u prvih mesec dana aktivnosti stiglo je više od 250 prijava, od kojih je oko 85 odsto bilo anonimno. Putem mobilne aplikacije Net patrola mogu se brzo i jednostavno prijaviti linkovi, koji sadrže nelegalan i štetan sadržaj, sa mobilnog telefona ili tableta koji koriste Android operativni sistem.
_________________
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
