Mrazevi koji su u poslednje dve noći pogodili ivanjički kraj oštetili su do 50 odsto izdanaka, ali i grana maline, što će se odraziti na ovogodišnji rod, izajvio je za predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.
On je rekao da nije bilo mnogo mehaničkih oštećenja grančica od težine snega koji je padao prethodnih dana, ali su niske temprerature napravile ozbiljnu štetu, prenosi Biznis Telegraf.
– Temperature su se juče kretale od minus dva stepena u ranvničarskim predelima do minus sedam stepeni kod nas u Ivanjici. U sadašnjoj fazi vegetacije, biljke malina i kupna su pune sokova. Oštećeni su mladi izdanci listova koji su sada od jednog do tri centimetra dužine. Oni su od mraza pomodreli i izgledaju spareno, kao da su posuti vrućom vodom, i tu je šteta do 50 odsto, jer je toliko lastara izmrzlo – rekao je Radović.
Naglasio je da su gore prošli malinjaci gde su sprovedene sve agrotehničke mere, jer je time pospešeno pokretanje vegetacije i lučenje sokova u biljkama, pa je mraz na njima napravio veću štetu.
Radović je objasnio da je u malinjacima gde nisu sprovedene agrotehničke mere i nema još izdanaka, izmrzavanje bilo manje, ali je i u njima uništeno od 20 do 30 odsto grančica.
– Noćas je bilo od minus dva do minus šest, plus duva hladan vetar. Kad imamo dve noći u minusu nema oporavka biljaka. Dan je topao, biljka počinje ubrzano da se hrani, i ako još i noćas bude mraz, to je katasrtofa – ocenio je Radović.
Naglasio je da u ivanjičkom kraju malinari ne mogu da štite zasade od mraza orošavenjem antifrizom, jer su parcele usitenjene, veličine od 10 do 50 ari, i ne može da se prođe mehaniozacijom zbog raskvsašene zemlje.
– Ovo što sad vidimo nije dobro, jer ne znamo šta će nas još zadesiti. Da li još neki mraz, neki grad, oluja… – rekao je predsednik Asocijacije malinara.
Radoviće je ocenio da svakako možemo očekivati manji rod od prošlogodišnjeg kada je ubrano oko 45.000 tona malina, ali ne samo zbog mraza, već i zbog loše kondicije zasada koji su napadnuti raznim bolestima, prenosi Biznis.Telegraf.
On je podsetio da Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše kupovinu certifikovanog sadnog materijala sa 90 procenata, jer su srpski malinjaci uglavnom formirani od lošeg sadnog materijala, što znatno uitiočce na smanjenje roda i kvaliteta malione.
On je naveo da su površine pod malinom zantno manje nego što to zvanični podaci pokazuju i da je rod izuzetno loš.
– U trezoru se vodi da imamo 25.000 hektara pod malinom, samo zato što Ministarstvo poljoriovrede i lokalne samouprave daju podsticaje za voćarsku proizvodnju. Pravi podatak je da imamo od 13.000 do 14.000 hektara pod malinom, sa tužnim prosekom od 35 do 40 kila po aru – rekao je Radović.
Naveo je de situacija u kupinjacima povoljnija, jer je ta biljka otpornija na mraz, ali je naglasio da je situacija s proizvodnjom tog voća loša zbog mešetarenja.
– Kupina je malo otpronijna na mraz, ali je jedna velika “stručna ekipa“ svela zasade kupine sa 6.000 hektara na 1.500 hektara. Ta “stručna ekipa“ nudila je cenu od 40 do 60 dinara za kilogram, a prodali su je u Engleskoj i nekim drugim zemljama za 200 dinara, i ta “stručna ekipa“ naterala nas je da mi to više ne radimo. Jer, da mi radimo ispod cene koštanja, a da oni zarađuju 300 odsto maržu, pa evo mi smo to sad rešili, pa oni neka uvezu ako budu imali odakle – rekao je Radović.
Blic
