Прошле године откупна цена малине забележила је рекорд. Mеђутим, много је произвођача који нису успели да наплате потраживања. Хиљаде тона малине још увек у хладњачама.У мањим хладњачама прошлогодишње малине су замрзнуте, а тај лагер никако да се смањи и даље чекају купце. Божо Јоковић сматра да држава може помоћи одобравање повољнијих кредита, јер су се пословне банке углавном повукле из те области.
„И овде је заказао менаџмент продаје. Није наша малина продавана зато што је у 2022. години 5000 тона увежено малине, по много већој цени, него која је била понуђена нама у продаји. Ми смо решили да дођемо у кредитни аранжман са државом, да нам омогуће кредите, да би смо исплатили пољопривредне произвођаче, јер ми смо ушли поштено у ово све, произвели и морамо ово и продати“, каже директор Прве сложене земљорадничке задруге „Наши воћари“ Божо Јоковић.
У проблему су не само мале хладњаче, него и велики број произвођача, сматра Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку. Поједини воћари одлучили су да складиште прошлогодишњи род у туђим капацитетима – не хладњачара, већ произвођача малине.
„Тако да је процена око пет посто прошлогодишњег рода је на тај начин лагеровано у нашим хладњачама. И они су, кажем, у великог проблему. Таква малина се тренутно продаје по цени од 300 динара, па чак и 270 динара на домаћем тржишту, а то је далеко испод цене по којој су прошле године писали отпремнице, односно, од оне неке 510 динара, 530 динара, па чак и 600 динара, која је помињана у откупу за род 2022. године“, објашњава др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.
Велики извозници ће прерађивати само уговорене количине са страним партнерима. Поједини сматрају да је Србија изгубила светско тржиште, јер је у јануару извезено само 4.700 тона, најмање за последњих петнаест година. Лагери су пуни и треба их испразнити како би се овогодишње воће замрзло. Због тога и произвођачи и извозници сматрају да пре почетка бербе треба пронаћи решење за повратак на светско тржиште. Кажу да од производње малине, директно или индиректно, живи већи део Србије.
Извор: РТС
