Majstor za burad Vuk Lazović iz prijepoljskog sela Milakovići

Prvo bure je napravio sa 17 godina, ručno, baratajući sa bradvom, koju, uz mašinu, i danas koristi, prethodno pažljivo pripremivši drvo.

„Pravimo od srčevine, od rasta, ona bjela, da ima srce, da nema baka…suši se to, to ne mere prije godinu, godinu i po da se nada da će se osušiti…kad se napravi, mora da odleži… ja sam u ovo usuo vodu, mora da se menja, da voda izvuče, drvo da izvuče, da je ukusnija rakija, lepša i bolja“, objašnjava Vuk Lazović, bačvar iz Točilova.

Zato što je drveno bure nezamenljivo, Marko Vuković je prevozom, najprikladnijim putem koji od Brodareva vodi do Točilova, došao do bačvara.

„Loš je i put. Drugo, most je pola napuko… Isplati se, ne mere da se uporedi iz plastike rakija, ili, ajde staklo je opet nešto drugo, ali, ne može da dobije ni u staklu onu boju, kao od drveta, jer drvo pušta tu neku svoju boju, i boji, kažem dođe kao zejtin“, naglašava Marko Vuković, iz Brodareva.

Uz burad, Lazovići bi i put Crne Gore i u Prijepolju mogli prodavati i sir i kajmak, povrće, komšije bi širili malinjake, kad bi bio saniran stari železnički most preko Lima, koji, kažu u opštini, i nije predviđen kao kolski. Most je ostao posle izgradnje pruge, na inicijativu meštana, jer im je preko njega najkraći put do grada.

„Lokalna samouprava je nekoliko puta raspisivala poziv za projektovanje za izgradnju mosta, niko se od zainteresovanih nije javio. Prosto, na tom mestu ne postoje uslovi za izgradnju mosta, za priključenje na magistralni put, trebala bi posebna dozvola Srbijaputeva, Srbijavoda“, napominje Dragoljub Zindović, predsednik Opštine Prijepolje.

Kad se neko nameri i dođe po bure, ovakvim putem, Vuk Lazović kaže da rado daje popust i kupca uvek počasti kafom i rakijom.

Vuk bi rado nekom mlađem preneo i bačvarsko znanje, ako bude puta. Ako ne, odustaće i od majstorluka, a Točilovo će napustiti i poslednji meštani.