Načelnik u Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Mirjana Damjanović kaže da je Vlada Srbije pokrenula Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije naročito preko interneta, te da tržišna inspekcija ima aktivnu ulogu u tome.
„Pregledamo sajtove, kontrolišemo šta se oglašava i obaveštavamo druge nadležne organe u slučaju da uočimo oglašavanje robe koja nije u nadležnosti sektora tržišne inspekcije, poput lekova za koje recimo, obaveštavamo Ministarstvo zdravlja“, kazala je Damjanović za Tanjug.
Ona navodi da se trgovina uglavnom „preselila“ na internet i da se i tržišni inspektori moraju tome prilagoditi i u saradnji sa drugim organima sprečiti, odnosno kažnjavati takve slučajeve.
Kaže da postoje utvrđene procedure za to, ali da je problem što ta lica ostavljaju uglavnom lažne podatke pa je teško utvrditi ko stoji iza toga.
Damjanović kaže da se nadaju što skorijim izmenama Zakona o poštanskim uslugama koje će omogućiti lakšu identifikaciju lica koja se bave prometom različitih proizvoda i koja neće moći ubuduće da se predstavljaju lažnim imenima.
“Tržišni inspektori uklonili su u proteklom periodu 200 oglasa za prodaju, odnosno promet duvana preko interneta. Oduzeli smo više stotina hiljada paklica, tona duvana od lica koje smo zatekli ili imali saznanja da to rade. Kada imamo podatke da se to najčešće nalazi u kućama, pribavljamo nalog suda da možemo da uđemo u taj objekat“, kaže Damjanović.
Inače, od prvog dana avgusta i tržišni inspektori zahvaljujući stupanju na snagu Zakona o trgovini imaju novitete u radu pa tako više neće morati da pokažu legitimaciju kada ulaze u neki objekat.
U slučaju da tržišni inspektor posumnja da trgovac obavlja delatnost, a da ne izdaje račune, ili da uopšte nije registrovan za trgovinu, ima ovlašćenje da postupa kao prikriveni kupac.
„Sada imamo ovlašćenja da postupamo kao prikriveni kupci, da se ne predstavimo, ne najavimo, već pojavimo kao potrošač i vidimo kako se poštuje zakon“, objašnjava Damjanović.
Noviteti u radu su i mogućnost da inspektori izdaju prekršajne naloge, a u cilju bržeg i efikasnijeg okončanja postupka.
Najčešći uočeni problemi tokom nadzora su vođenje evidencije, neposedovanje isprava o nabavci robe, ili to da nisu registrovani.
„Dosta je privrednih subjekata i mnogo su složenije kontrole zbog toga, pa samim tim i inspekcijski nadzori i pribavljanje dokaza duže traju“, rekla je ona.
Ističe da cilj nije samo suzbijanje nelegalne trgovine, već sprečavanje nelojane konkurencije.
„Nije cilj samo puko kažnjavanje, nego da promovišemo i favorizujemo one koji poštuju zakon“, ističe Damjanović.
Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
