Kazne do pet godina zatvora za prikrivanje stvarnih vlasnika preduzeća. Ko ima obavezu prijavljivanja stvarnog vlasnika?

Agencija za privredne registre (APR) podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv postojećih firmi i njihovih zastupnika koji uopšte nisu evidentirali stvarnog vlasnika. Uz to, prijave se podnose i protiv novoosnovanih kompanija i zastupnika ukoliko u roku od 15 dana od dana osnivanja ne izvrše ovu obavezu.

Do 5. aprila 2022. godine u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika upisano je malo više od 87 odsto obveznika evidentiranja.
Zakonom je propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina za registrovane subjekte koji namerno prikriju stvarne vlasnike, ne upišu stvarne vlasnike u Centralnu evidenciju, prijave neistinit podatak, promene ili izbrišu tačnu informaciju o stvarnom vlasniku.

“Takođe, zakonom su propisani prekršaji za registrovane subjekte, odnosno pravna i odgovorna lica u registrovanom subjektu, koji ne izvrše evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u propisanom roku od dana nastupanja osnova evidentiranja. Ista kazna predviđena je i za neevidentiranje tačnih podataka, ako nemaju, odnosno ne čuvaju, odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih su evidentirali stvarne vlasnike”, objašnjavaju iz Agencije za privredne registre.

Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisano je da i drugi nadležni državni organi, koji vrše nadzor i kontrolu registrovanih subjekata, proveravaju da li imaju evidentirane tačne podatke u Centralnoj evidenciji, kao i da li čuvaju dokumenta na osnovu kojih su evidentirali svoje stvarne vlasnike. Ukoliko utvrde da podaci nisu tačni, ili da registrovani subjekti nemaju sva dokumenta na osnovu kojih su evidentirali podatke o stvarnim vlasnicima, ti nadležni organi su takođe u obavezi da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.


Novčane kazne za ovu vrstu prekršaja mogu biti od 50.000 do 500.000 dinara pravnom subjektu, odnosno od 5.000 do 50.000 dinara za građane.

Prema podacima APR-a, najrevnosniji u prijavljivanju stvarnih vlasnika su privredni subjekti (89,73 odsto) i zdravstvene ustanove (94,15 odsto), a najmanji procenat evidentiranih imaju ustanove (75 odsto).

“Stvarne vlasnike su evidentirala sva zatvorena akcionarska društva, a u velikom procentu su zastupljene i zadužbine, društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), komanditna društva, akcionarska društva, ortačka društva”, kažu iz APR-a.

Ko ima obavezu prijavljivanja stvarnog vlasnika?

Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisano je da stvarne vlasnike evidentiraju privredna društva, osim javnih akcionarskih društava, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja i udruženja (građana), fondacije i zadužbine, ustanove, predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacije i zadužbine.

Ovaj zakon ne primenjuje se na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač, kao i na političke stranke, sindikate, sportske organizacije, sportska udruženja, crkve i verske zajednice.

Podaci o stvarnim vlasnicima se evidentiraju putem aplikacije, preko portala sa eServisima APR, kojoj se pristupa preko Sistema za centralizovano prijavlјivanje korisnika na internet stranici www.apr.gov.rs.

Da bi evidentirao podatke o stvarnom vlasniku registrovani subjekat treba da ima kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), zatim instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu NEXU aplikaciju APR-a, kao i nalog na sistemu za centralizovano prijavlјivanje korisnika APR (neophodan za korisnike usluga na portalu eServisi Agencije).

Rok za evidentiranje je 15 dana od registracije, osnivanja ili promene podataka koji se odnose na njihove stvarne vlasnike.

Izvor biznis.rs

Loading Facebook Comments ...

Leave a Reply