Све банке у Србији биће обавезне да од 15.октобра дужницима понуде олакшице у отплати кредита, пре него што покрену поступак принудне наплате. Реч је о мери Народне банке Србије донетој како би се помогло грађанима који имају тешкоће, уз образложење да је таква пракса уобичајена у многим европским земљама, а прописана је и новом директивом Европске уније о потрошачком кредитирању. Нема ни најмање сумње да ће се банкарски клијенти обрадовати овој одлуци НБС јер она омогућава да се донекле избегну главобоље са којима су се својевремено сусрели дужници у швајцарским францима због наглог раста курса те валуте или оних који се нађу у „небраном грожђу“ због губитка посла.
Стручњаци такође истиче да је донета мера у корист грађана суочених са кредитима, али и да може да доведе до тога да банке пооштре услове за издавање нових позајмица клијентима којима су претходно морале да понуде олакшице за отплату дуговања.
Шта доноси нова мера НБС?
Одлуком НБС банке су у обавези да то учине када клијент изгуби посао, значајно му се смање приходи, доживи тешку болест или повреду, суочи се са смрћу члана породице, или разводом брака ако је супружник био судужник.
Народна банка Србије је наиме донела прописе којима се од банака захтева да у таквим ситуацијама омогуће застој у отплати кредита, посебно стамбених, а клијенти имају право да од банке затраже такву врсту помоћи. Међу предвиђеним олакшицама су нижа каматна стопа, мораторијум о отплати, продужетак рока отплате и делимичан опрост дуга. То ће се примењивати и на дуг по кредитним картицама и дозвољеним минусима.
„Приликом одређивања олакшице коју ће понудити кориснику, давалац кредита није дужан да спроводи процену кредитне способности у смислу закона којим се уређује заштита кориснка финансијских услуга, ако се применом те олакшице укупан износ који корисник треба да плати по кредиту не повећава знатно“, наводе у Народној банци Србије.
Примера ради, у случајевима потешкоћа у отплати стамбених кредита обезбеђених хипотеком на некретнини у којој клијент живи, банка је у обавези да одобри застој у отплати, такозвани мораторијум. Осим мораторијума, банке могу понудити и репрограм дуга или друге олакшице, као што је одлагање плаћања, како би помогле клијентима да преброде тешкоће.
Олакшице које су на располагању банкама су продужење рока отплате, промена врсте уговора, одложено плаћање целокупног износа кредита, камате, главнице, дозвољеног или недозвољеног прекорачења, дуга по кредитној картици или одређених рата кредита за одређени период, смањење каматне стопе, грејс период, односно период у ком дужник не отплаћује кредит, а при томе је заштићен од обрачунавања и редовне и затезне камате.
Такође, банке могу дужнику и да делимично отплате дуг, промене валуту у којој је кредит индексиран, осим ако је првобитни кредит у динарима. Банка може делимично и да опрости дуг, прогласи застој у отплати за одређени период.
У случају дуга по кредитној картици и минуса по текућем рачуну може се понудити отплата у 12 рата уз половину уговорене каматне стопе.
Са друге стране, банке нису у обавези да примењују олакшице које прописује одлука НБС у случају ако корисник не одговори на њихову понуду у задатом року који не може бити краћи од десет дана. Такође, одлуке се не примењују ако су те мере већ примењене, након чега је корисник запао у доцњу дужу од 15 дана. Давалац кредита није дужан да примењује олакшице ни у случају када су већ примењене, али су истекле, ако пак процени да примена нових олакшица не би довела до редовне отплате кредита без потешкоћа.
Да ли ће банке сада пооштирити услове за добијање кредита?
Декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић за НИН каже да је одлука коју је донела НБС повољна за клијенте оптерећене кредитима, али у одређеној мери и за саме банке због јер се смањује ризик неплаћања.
„Понуђене олакшице могу да помогну у томе да се избегне потпуни прекид отплате и повећава шансе банке да поврати своја потраживања. Ни банке не воле ситуације у којима је отплата кредита угрожена, а предложене мере ће обезбедити да до тога не дође, односно да се створе услови који ће клијенту омогућити да измири своја дуговања“, објашњава наш саговорник.
Са друге стране, истиче Грубишић, банке нису благонаклоне према чињеници да не могу да наплате своја потраживања и свакако ће пооштрити услове за одобравање кредита.
„Врло је вероватно да ће банке водити своју статистику о дужницима којима су морале да дају олакшице како би вратили новац који су позајмили. На основу тих података биће формиране неке врсте црних листа на којима ће се наћи имена оних клијената за које ће банка оценити да су злоупотребили чињеницу да имају права на олакшице. То у пракси значи да им нови кредит ако га затраже неће одобрити. То наравно не значи да ће сви клијенти који су се нашли у проблему па су користили олакшице бити третирани на тај начин. Напротив, сваки случај ће се сагледавати појединачно и ако су постојале објективне околности због којих дуг није могао да буде враћен на време, ти клијенти ће моћи да рачунају на могућност да се опет задуже у банци“, наводи Грубишић.
Финансијски консултант Владимир Васић за НИН каже да су и досад банке излазиле у сусрет клијентима када је реч о дуговањима.
„За банку је наиме најнеповољнија ситуација када престанете да отплаћујете кредит, а да претходно не обавестите њене службенике да сте у проблемима. Циљ банака није да до позајмице коју су одобрили дођу кроз извршни поступак већ да клијент редовно измирује своје обавезе. Зато и иначе нуде одређене олакшице да би се договање измирило. Сада то одлуком Народне банке Србије постаје и законска обавеза. У Србији је инаће број људи који прекину да враћају кредите испод два одсто, што је мање од европског просека. Могуће је да надлежни сматрају да би у будућности могло да дође до проблема са отплатом кредита па је зато донета оваква мера“, објашњава наш саговорник.
Он истиче да ће банке клијенте који су добили олакшице а опет желе да им позајмица буде одобрена гледати кроз призму да ли су се придржавали обавеза прописаних уговором.
„Ако је на том плану све било онако како је зацртано сасвим је јасно да ће банке бити заинтересоване да поново одобре кредит клијентима који су имали проблема у измирењу претходног али су се придржавали свега договореног приликом добијања олакшица за враћање дуговања“, наводи Васић.
Извор: НИН
