Исповест свештенства и свештеномонаштва Епархије милешевске

Јединство Цркве у Светој Литургији и у Епископу на простору Епархије милешевске, потврђено је на дан претпразништва Празника Благовести, 6. априла 2019. године, на сабрању свештенства, свештеномонаштва и верног народа епархије на светој служби у Васкрсењском храму у Новом Прибоју. На позив свог првопастира одазвали су се сви свештенослужитељи Епархије милешевске, без изузетка.

Божанском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије, уз саслужење свештеника и свештеномонаха Епархије милешевске.

Пре и током Евхаристије, сви свештеници, свештеномонаси и монаси приступили су Светој тајни исповести а исповедао их је протојереј-ставрофор Милутин Андрић, некадашњи парох новоприбојски и иницијатор подизања храма Васкрсења Христовог.

Учесници трпезе Господње били су скоро сви свештенослужитељи и већина верујућег народа. У надахнутој беседи посвећеној Светој тајни исповести, Преосвећени Владика је рекао да је ова Света тајна један значајан и храбар чин јер нас ослобађа од грехова, то је тајна ослобођења и оздрављења: – Господ наш Исус Христос је и започео преображај људског рода и нови почетак људске историје позивом на покајање као што је и чинио Његов претеча, Свети Јован Крститељ који позива на покајање: Покајте се, јер се приближило Царство Небеско! Покајање је основа тог великог дела преображаја не само једног човека него целокупне историје људског рода. Пре него што се човек покаје и кроз исповест испразни од оног што је труло, не може учинити никакво добро дело и не може расти. Грех је непријатељ, он нас држи у синџирима, а да бисмо се тога ослободили потребно је имати храбрости. Покајање је храбар чин, јер човек треба да се суочи са самим собом.

– Ми овај живот живимо пред собом, пред Богом, пред другим људима, пред историјом, без обзира да ли смо тога свесни и да ли то имамо на уму или не. И треба да будемо способни и храбри да се отворених очију сретнемо са собом, са Богом и са својим ближњима. Хтели или не хтели, ми ћемо стати пред Божији суд, хтели или не хтели, историја ће нас гледати и оцењивати. Пред нама је велика одговорност, какав овај простор остављамо за собом. Јесмо ли га уредили како треба, а посебно сада када пролазимо опет кроз велика искушења из којих нисмо никада ни излазили, али сада је теснац кроз који пролазимо још тешњи. Сада су потребни јунаци, а од свакога од вас се сада захтева да буде пун човек, пун вере, пун божанске моћи, беседио је Владика.

Након Божанске Литургије одржан је братски састанак и уприличена трпеза љубави.

Оставите одговор