Vernici koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru danas slave Vaskrs, najveći i najradosniji hrišćanski praznik.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.
Vaskrs ili Uskrs ove godine crkva i vernici neće obeležiti u skladu sa tradicijom, već u skladu s merama i preporukama o sprečavanju širenja zaraze korona virusa.
Uskrs je suština hrišćanskog učenja i oznacava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.
Za hrišćane je praznik vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.
Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, obeležavaju Vaskrsenje Hristovo.
Uskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzinska, Konstantinopoljska, Grcka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.
Prema predanju, u subotu po raspeću na krst su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao.
U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.
Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela.
Na istini da je Hristos vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje.
Na taj dan se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Patrijarh srpski Irinej poručio je u vaskršnjoj poslanici da ovogodišnji praznik dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili i da upravo zbog toga moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze.
„Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti“, rekao je patrijarh.
Patrijarh je poručio da se iznad svega, molimo gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i slicnih opasnosti Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja.
Inače, jaje je simbol obnavljanja prirode i života.
Taj običaj se vezuje za dan kada je Marija Magdalena u Rimu propovedajući jevanđelje stigla do cara Tiberija kome je na poklon donela korupu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Uskrsa kao „čuvarkuća, zaštitnik porodice.
