KAKO PIŠE Vladimir Babić, u Gojakovićima se krajem osamdesetih godina rodio dečak po imenu Elvis. Njegova porodica ubrzo se preselila u Ivanje, gde je organizovao svoje detinjstvo igrajući se fudbala. Danas, Elvis živi u Murg, malom gradu u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, ali se seća svojih korena.
U ranom uzrastu provodio je mnogo vremena sa svojim dedom i nanom u Gojakovićima, završio je školu u Ivanju, a prvi fudbalski koraci vezani su za lokalni klub Polimlje. „Iako fudbal nije bio moj prvi izbor zbog roditeljskih strahova, ubrzo sam shvatio da je to moja strast. Na probni treniga sam otišao potajno, ali sve se promenilo nakon nezaboravnog turnira osnovnih škola u Priјepolju, gde sam imao priliku da igram,“ kaže Elvis.
Fudbalski treninzi nisu bili lako dostupni zbog slabih ekonomskih prilika i nedostatka prevoza, ali su ga njegovi roditelji i porodica neprekidno podržavali. Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada ga je komšija upoznao sa menadžerom, što je dovelo do njegovog odlaska u Beograd i potpisivanje ugovora sa klubom Rakojevca. Nažalost, posle iznenadne smrti menadžera, Elvis je bio prinuđen da napusti fudbal i da se bavi drugim poslovima.
Nakon nekog vremena, zahvaljujući podršci porodice, Elvis je pokrenuo sopstveni posao u Beogradu, gde je ubrzo stvorio firmu sa tridesetak zaposlenih. U susret novim izazovima stigla je ljubav – u Nemačkoj je upoznao svoju suprugu, čiji su roditelji poreklom iz srpskih krajeva.
U Murg se preselio pre više od decenije, a uprkos jezičkim barijerama, uspeo je da se uklopi i pronađe nove prijatelje. Nakon nekoliko godina rada kao gipser, odlučio je da otvori svoju firmu koja se bavi građevinskim poslovima. „U početku je bilo teško, ali uz podršku porodice i prijatelja iz domovine, uspeli smo da izgradimo čvrstu firmu“, objašnjava Elvis.
Elvis je ponosan otac dvoje dece, iako živi u Nemačkoj, često se vraća u Priјepolje. On veruje da njegovi sinovi i ćerka treba da znaju o svojim korenima i tradiciji. Takođe, svoju strast prema fudbalu nije napustio — sada je trener golmana u jednom nemačkom klubu. „Uvek ću se vraćati u domovinu jer je to mesto mog srca“, zaključuje Elvis.
Izvor: List Polimlje
