У Србији од сутра почиње примена бројних законских новина у економији пре свега оних које се односе на е-фактуре, порез на доходак грађана, посебно одредби везаних за раднике на интернету тј. фриленсере, доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање.
Када је реч о доприносима, смањује се стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 25 одсто на 24 одсто, при чему се смањује стопа на терет послодаваца, док она на терет запослених остаје иста.
Истовремено се неопорезиви износ зараде повећава са досадашњих 19.300 на 21.712 динара.
Ове године повећава се и то за 14,3 одсто минимална зарада, плате у јавном сектору за 12,5 одсто, у војсци за 25 одсто а пензије за 12,1 проценат.
Од 1. јануара следе и новине у систему електронских фактура, јер слање, примање и чување е-фактура постаје обавезно и за приватне фирме које су обвезници пореза на додату вредност, чиме се заокружује процес увођења ове врсте фактура.
Измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана, усвојене у децембру, највеће новине доносе за раднике на интернету односно фриленсере, који ће моћи да се определе између два модела плаћања пореза и доприноса.
Како је Танјугу речено у Министарству финансија према првој опцији, опорезиви приход се утврђује тако што се остварени приход у кварталу у бруто износу умањује за нормиране трошкове од 96.000 динара.
У овом случају, порез на доходак се плаћа по стопи од 20 одсто на опорезиви приход, доприноси за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 24 одсто, а доприноси за обавезно здравствено осигурање по стопи од 10,3 одсто, с тим да основица доприноса за здравствено осигурање за квартал не може бити нижа од троструког износа 15 одсто просечне републичке плате у претходној години.
Према другој опцији, опорезиви приход утврђује се тако што се квартални бруто приход умањује за нормиране трошкове од 57.900 динара увећане за 34 одсто бруто прихода оствареног у кварталу.
На тако утврђен опорезиви приход плаћа се порез на доходак грађана по стопи од 10 одсто а доприноси за обавезно социјално осигурање по истим стопама, као и у првом моделу.
Опорезиви приход представља основицу за обрачун висине доприноса, с тим што су код овог модела прописане кварталне минималне основице за доприносе и то за допринос за пензијско и инвалидско осигурање, најмање троструки износ најниже месечне основице доприноса и за допринос за здравствено осигурање најмање троструки износ 15 одсто просечне месечне плате у Србији исплаћене у претходној години.
У Министарству појашњавају да је новим законским решењима обвезницима омогућено да за сваки квартал утврђују и плаћају порез и доприносе, при чему сваки пут могу да се определе за једну од две опције независно од тога коју су опцију изабрали за претходни квартал.
Рок за подношење пореске пријаве је 30 дана од истека квартала у коме су остварени приходи за које се подноси пријава а она се подноси у електронском облику преко портала Пореске управе или у папирном облику.
Овакав начин утврђивања и плаћања пореза и доприноса примењиваће се на приходе остварене почев од 1. јануара 2023. године.
Законом о порезима на имовину предмет опорезивања је проширен порезом на поклон и наслеђе, као и порезом на пренос апсолутних права, на пренос права трајног коришћења паркинг места у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу с обзиром на то да се то право може прометовати трећем лицу у обиму стеченог права.
Извор: Танјуг
