Dnevnice stalno rastu, a sezonske radnike sve je teže naći

Već godinama od kako je u selima sve manje stanovnika poljoprivrednici radnike najčešće angažuju iz drugih mesta. Međutim, ni to nije lak posao. Radnici se traže i putem oglasa a plaćanje je po danu, satu ili kilogramu ubranog ploda. Do radnika je sve teže doći a dnevnice stalno rastu.

Sezonski radnici - © Dejan Davidović/Agromedia
„Kod nas je jako teško naći radnike. Po neko se i nađe za neke manje poslove, a za berbu voća teško je pronaći u selu“, kaže Milomir Žedović iz sela Stubo nadomak Valjeva.

Angažovanje sezonskih radnika počelo još sa rezidbom voća a ove godine u valjevskom kraju za radove u poljoprivredi nema dnevnice ispod dve hiljade dinara. Tako se dnevnica rezača voća ove sezone kretala od tri do četiri hiljade dinara, rezidba vinove loze tri hiljade, dok za poslove sređivanja malinjaka ili kupinjaka a potom i berbu proizvođači plaćaju najmanje dve hiljade dinara uz obezbeđen obrok i prevoz što dođe skoro tri hiljade dinara.

„U sezoni branja maline, kupine, kupljenja šljiva radnice angažujemo iz Valjeva. Na imanju radimo suprug, ćerka i ja, dok se svekrva bavi i preradom pa nemamo mnogo izbora jer je u selu jako teško naći radnu snagu. Minimalna dnevnica je dve hiljade dinara, ispod toga niko neće ni da priča o poslu a kamoli da dođe da radi. Uz to ide prevoz i tri obroka. Nije to ni puno jer ne bi ni ja išla da radim za manje novca. Mi često sa radnicima nađemo neko rešenje pa umesto novca to bude ogrev“, rekla nam je Kata Ilić iz sečanskog sela Lopatanj.

Sezonski radnici - © Dejan Davidović/Agromedia
Uz ulaganja u repromaterijal dnevnice sezonskih radnika značajno utiču na povećanje troškova same proizvodnje. Predrag Savić smatra da će se površine pod malinom smanjivati jer je radne snage sve manje.

„Berača platite dve hiljade dinara. Uz hranu i prevoz to je tri hiljade. On nabere pedeset kilograma a odnese trideset. Gde je tu proizvođač? Njega, njegovih ukućana i rada nema nigde“, kaže Savić, voćar iz valjevskog sela Donje Leskovice.

Za kupljenje šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici mogu zaraditi dve hiljade dinara na dan. Ko je pak angažovan na tresačima dnevnica mu je 2.500 dinara kao na drugim zahtevnijim poslovima gde se od radnika traži da malo bolje poznaje tehnološki postupak. Među plaćenije poslove u poljoprivredi spada i kopanje gde je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara „jer je očigledno da više niko neće da kopa“.

Sezonski radnici - © Dejan Davidović/Agromedia
Osim što u sezoni moraju da plaćaju radnu snagu oni koji nemaju sopstvenu mehanizaciju prinuđeni su da plate i obradu zemljišta. Pa tako uslugu oranja jednog hektara zemljišta treba platiti 100 evra, setva je 40 evra, dok je žetva 120 evra po hektaru. Košenje jednog hektara livade košta 50 evra, dok cena siliranja jednog hektara kukuruza zavisi od broja traktorskih prikolica što se kreće od 15 do 20 evra po prikolici.

Inače početkom ove godine u Srbiji je počeo sa radom elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika a kako kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj „prvi rezultati su vidljivi i da su poslodavci uvideli da im je ovo jeftinija varijanta“.

„Prve naznake koje nam stižu sa terena to je da su poslodavci i tekako prepoznali činjenicu da im je to prosto jeftinija varijanta. Najefitinije je kada poslodavac ne prijavi radnika i da radnika nezadesi ništa na radu, a kada ne prijavite 100 radnika a jednom radniku se desi povreda na radu onda je to poslodavcu mnogo gora stvar nego da plaća 303 dinara po radniku dnevno“, rekao je Miroslav Rajlić iz NALED-a prilikom obuke o korišćenju portala www.sezonskiradnici.rs koja je nedavno održana u Valjevu u organizaciji NALED – a, Regionalne privredne komore Valjevo i GIZ-a.

Sezonski radnici - © Agromedia
Što se tiče poslodavaca ono što je njihov osnovni dobitak je svakako što imaju mogućnost da angažuju sezonskog radnika po mnogo povoljnijim finansijskim uslovima, a druga stvar je što je dosadašnji ugovor o privremeno – poverenim poslovima zamenjen novim zakonskim rešenjem koje u potpunosti odgovara samoj prirodi posla u poljoprivredi, dodao je Miroslav.

On je dodao da i kada se zaključuje ugovor o privremenim i poverenim poslovima on se zaključuje na neko vreme i sigurno se prekidati na dva tri dana kad padne kiša, a u ovom slučaju Zakon je predvideo preko svog portal da se radnici prijavljuju na dnevnom nivou. Pa ukoliko su neke vremenske nepogode poslodavac tog dana može odjaviti radnike a već narednog ponovo ih angažovati i za te dane kada ih je odjavio neće plaćati poreze i doprinose.

Sezonski radnici - © Agromedia
„Što se tiče sezonskih radnika osnovna dobit je da rad koji oni obave tokom sezone ulazi u njihov penzioni staž i imaju zdravstveno osiguranje u onom delu koji se odnosi na eventualnu povredu na radu i na neko profesionalno oboljenje“, kaže Miroslav Rajlić.

Za jednog sezonskog radnika poslodavac na ime poreza i doprinosa dnevno treba da plati 303 dinara. Poslodavac jednog radnika može da angažuje najviše 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana angažovanja preko portala i ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Оставите одговор