Prvi važan događaj vezan je za 15. februar 1804. godine, kada je pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, podignut Prvi srpski ustanak. On je započeo borbu srpskog naroda za slobodu, nakon vekova ropstva pod Turcima.
Borba za konačno oslobođenje trajala je više od jednog veka, a srpske zemlje i narod oslobođeni su 1912. godine, kada je i poslednji turski vojnik proteran sa naše teritorije.
Drugi važan događaj zbio se 1835. godine, kada je u Kragujevcu donešen Sretenjski ustav, prvi moderan ustav srpske države i u njegovo vreme jedan od najnaprednijih i liberalnijih u Evropi.
“Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na opštenarodnu štetu” član 117 ustava, dao je stanovnicima široka prava.
Ono što Sretenjski ustav čini da bude „ispred svog vremena“ je član 118, koji se odnosi na robove i robovlasništvo – „Svaki rob koji stupi na srpsku zemlju automatski postaje slobodan čovek, da živi svoj život oslobođen okova“.
Time je Srbija među prvim državama sveta ukinula ropstvo, dok je poređenja radi, u SAD ropstvo ukinuto 1861. godine, izbijanjem Američkog građanskog rata. Konačno ropstvo je eksplicitno zabranjeno 1948. godine poveljom UN-a.
Sretenje nije samo državni, već i verski, pravoslavni praznik.
Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretenje Gospodnje, 40 dana od Božića, u znak sećanja na dan kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram.
Takođe za Sretenje su vezana mnoga narodna verovanja i predanja. Prema jednom, na Sretenje se susreću zima i leto, odnosno tada zima počinje da slabi i najavljuje proleće.
Da li je to samo puka slučajnost, ili su naši preci imali neka „viša znanja“, ipak sunce polovinom februara započinje svoj ciklus rasta. Tačnije, njegova toplota i energija na severnoj hemisveri počunju da rastu sve dok sunce ne dobije svoju punu snagu. Zanimljivo je da snaga sunca raste sve do druge polovine avgusta – još jednog pravoslavnog praznika, Preobraženja. Posle Priobraženja snaga i energija sunca počinju da opadaju.
Još jedno zanimljivo narodno predanje, govori nam da medvedi na Sretenje izlaze iz svojih jazbina. Ako medved ugleda svoju senku i uplaši se, on se vraća u jazbinu i zima će potrajati još šest nedelja. A ako ne, zimi je došao kraj.
Predanje kaže da se grmljavini na Sretenje treba radovati. Veruje sa da grmljavina na ovaj dan donosi rodnu godinu, kao i da će sve što se zasadi sigurno uspeti.
Grmljavina na Sretenje obrazlaže se time da Sveti Ilija tera đavole, kako bi sve do 6. avgusta bilo lepo vreme.
