Danas se proslavlja najradosniji praznik Božić – dan kada se ovaplotio Isus Hristos i postao čovek, navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Praznuje se tri dana.
Rođenje Bogomladenca je najavila zvezda kojom su se rukovodili mudraci pojavivši se, po svetom Dimitriju Rostovskom, još na Blagovesti. U porti Saborne crkve Hristovog Rođenja nalazi se pećina-paraklis gde se čuvaju mošti 14.000 vitlejemskih mladenaca koje krvožedni car Irod pobi ne bi li među njima ubio i Bogomladenca Hrista. U Starom zavetu za Boga ginu pravednici, a u Novom zavetu, prvo deca, ali i oni koji su čisti srcem kao deca, kaže Sveti vladika Nikolaj Srpski.
Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!” Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.
Položajnik – Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Rano ujutro na Božić posle Svete Liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče česnicu. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.
Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću.
Uz božićni tropar čita se “Oče naš” i lomi česnica koja se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Ukućani zatim jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
