Православни верници данас славе Божић, дан када се родио Исус Христ.
Током најрадоснијег хришћанског празника Божића, заборавите на “добар дан ” и довиђења” већ све поздрављајте речима “Мир Божји, Христос се роди!”. Отпоздрав на ове речи је: “Ваистину се роди”. Овај начин поздрављања, ако нисте знали, треба користити све доБогојављења, 19. јануара.
На Божић се ујутру одлази у цркву где се добија причест после поста који је трајао 40 дана, а који је имао за циљ духовно и физичко прочишћење.
Иако су верници на Бадње вече у поноћ присуствовали паљењу бадњака у најближем храму или цркви, обичај је и да свака породица понаособ исто уради у својој кући.
Бадњак у кући треба да пали такозвани положајник, односно мушка особа која није из круга породице, а која је прва ујутру прешла кућни праг. Иако положајник треба да буде случајан гост, није неправилно и ако се његов долазак унапред договори. Положајник је начешће први комшија.
Обичај је да положајник док гори бадњак прича: “колико варница – толико парица”, чиме породици куће у коју је дошао жели благостање и срећу целе следеће године.
За Божић домаћице треба да умесе погачу која се назива чесница. Обичаји налажу да се чесница меси ујутру на Божић и нипошто се не сме правити унапред на Бадњи дан!
Назив чесница потиче од речи “чест”, која је стара реч за “део”, “комад”. Овај назив означава то што се чесница за ручак ломи, односно свако од укућана сам треба да одломи део колики хоће. Овим обичајем се чланови породице уче скромности јер не смеју да откину већи део, па тако неког другог оставе без његовог дела.
На Божић постоји и веровање да младићи треба да поклоне јабуку девојци која им се свиђа. Ако девојка прихвати јабуку, онда ће сигурно бити његова у току наредне године.
После Божићног ручка деца иду у коринђење, обичај који је нарочито распрострањен у Војводини. Деца у коринђењу иду од куће до куће у крају с којим живе и дужна су да отпевају једну Божићну песму, чиме домаћину намећу обавезу да им за то плати у колачима или неким другим даровима.
Ако домаћин не плати, верује се да ће му целе године “наопако ићи”.
Они којима децу дођу да коринђе (траже) не смеју нипошто да их пусте да оду празних руку. Деца према обичају чак имају право да извољевају други поклон, ако им се први који им је намењен не свиди.
Пре Другог светског рата био је обичај да се деци искључиво на Божић дају поклони које им доноси Божић Бата.
Божић Бата је православни пандан Деда Мразу (Светом Николи).
Назив је изведен из рећи “батати” (лупати, ударати). У дословном значењу Божић Бата се може тумачити као Божић лупа на врата, долази, прави буку…
Међу италијанским хришћанима обичај је некада био да поклоне доноси Бобо Натале, а међу француским Ла Бефан, све док једна велика компанија није измислила Деда Мраза и лансирала га на тржиште двадесетог века.