Православни верници у Србији обележиће данас Бадњи дан и Бадње вече на литургијама у храмовима Српске православне цркве (СПЦ) које најављују празник рођења Исуса Христа, као и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом јер са овим празницима истичу и последњи сати божићног поста.
У 9 сати бадњаци ће се ложити у Каменој Гори, а у 10 сати, након литургије која почиње у 9 часова, ложење бадњака биће организовано у Џурову. У исто време бадњаци ће се ложити и у Сопотници.
Сат времена касније, од 11 часова, ложење бадњака биће организовано у манастиру Пустиња, a у 12 сати у Ранче Пољу. Након литургија у 8 сати, у 12 сати бадњаци ће се ложити и у Ивању, у 13 сати у Боровицама и Бабинама, а у 14 сати у Великој Жупи и манастиру Светог Илије на Јабуци, где ће се у 9 сати одржати јутарња литургија.
У Цркви Светог Николаја Охридског и Жичког у Коловрату, након литургије у 9 сати, бадњаци ће се ложити у 15 часова као и у манастиру Давидовица. На оба места ће се одржати и поноћна Божићна литургија.
У 16 сати ложење бадњака биће организовано испред цркве Цветог петра и Павла у Црквеним Тоцима, а у 17 сати у манастиру Сељане и цркви Светог Василија Острошког у Пријепољу, где ће у 8 сати бити служена јутарња литургија. Пола сата касније у 17.30 сати налагање бадњака биће организовано у Сељашници, док ће у 18. 30 сати бадњаци традиционално бити ложени и манстиру Милешева где ће ујутру у 6 сати бити служена јутарња литургија.
Богослужењу у Милешеви и Цркви Светог Василија отрошког присуствоваће Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит милешевски г. Атансије.
Прослава Бадње вечери почиње службама бденија и традиционалним паљењем бадњака у храмовима СПЦ када се најављује празник Рођење Спаситеља, а у православне домове се уноси бадњак по коме је празник и добио име и коме је црква дала посебан смисао.Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.Догоревање бадњака је симбол растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа.Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва па се сматра да се окупљени око бадњака људи загревају љубављу и слогом а његову светлост уноси у мрак незнања и празноверја.Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлајему.Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлајемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.Постоји обичај да се куће посипају житом, као и низ других обреда којима се даје хришћански смисао јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.“Ко је гладан нека дође мени ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе“, записано је у Јеванђељима.У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе – посна јела, риба, суве шљиве, ораси и друго, док је Божић увек први мрсни дан, ма у који дан пао.Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују Јулијански календар – Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.Све остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле пре 13 дана, поштујући ново рачунање времена и Грегоријански календар.
