Pivnice, pabovi, kafići, restorani i noćni klubovi u svetu, a i kod nas, prisiljeni su da bacaju velike količine alkoholnih pića, prvenstveno piva, jer u uslovima pandemije, ograničenog rada, policijskih časova i lokadauna nisu u mogućnosti da ga prodaju pre isteka roka.
Sa istekom roka pića, lokali su se susretali i pre korona krize, ali je pandemija umnogome promenila pravila igre. Dok su pivare i veleprodaje ranije menjale boce, limenke i burad sa isteklim rokom trajanja, sada je na to spremno sve manje njih, jer je zbog smanjene potražnje i njihovo poslovanje u velikom problemu.
– Nedavno sam rešila da očistim police u kafiću koji već mesecima više ne radi, nego što radi i shvatila da je na većem delu pivskih flaša datum koji je već uveliko prošao. Zvala sam distributere zbog zamene, ali su rekli da sačuvam, pa će možda da zamene kada situacija bude bolja. Samo jedna pivara je zamenila svoja piva – kaže vlasnica jednog malog kafića u unutrašnjosti Srbije.
Nemačke pivare prisiljene su da bacaju neprodato pivo, jer su kafići, hoteli i restorani zatvoreni od novembra.
– Iz nedelje u nedelju, sve više pivara, pabova specijalizovanih za pivo, suočava se sa egzistencijalnom pretnjom, iako nije njihova krivica i tretiraju se nesolventno. Zalihe piva vredne milione evra su bačene, jer je pivu istekao rok – pisalo je u pismu 300 pivnica među kojima su u Karlsberg Nemačka, Bitburger Braugrupe, Krombaher i Paulaner.
I slovenački pivari imaju na tržištu i u zalihama najmanje 100.000 litara piva kojem je istekao rok trajanja.
Stručnjaci objašnjavaju da je većina komercijalnih piva proizvedena za brzu konzumaciju, jer se sastojci koji čine ukus piva brzo razlažu, a proteini, koji daju teksturu pivu, brzo podležu oksidaciji i pivo gubi sve svoje atribute. Ovaj postupak se odvija još brže ako se pivo drži na sunčevoj svetlosti.
Nutricionista Jovana Novaković objašnjava da rok trajanja ni na jednom proizvodu, pa ni na alkoholnim pićima, ne stoji tu tek onako, već je vrlo bitan.
– U piću kome istekne rok trajanja razmnožavaju se razne patogene bakterije koje reaguju sa konzervansima i aditivima i mogu da stvore opasne tvari čija konzumacija može da dovede do trovanja. Rok trajanja znači da proizvošač ne odgovara za posledice korišćenja proizvoda nakon tog datuma, zato ne bi trebalo ni da ga koristimo – objašnjava ona.
Iako među ugostiteljima ima i onih koji odmah bacaju artikle sa isteklim rokom trajanja, kontrole inspektora iz vremena pre pendemije pokazale su da čak i u uslovima koji nisu vanredni, mnogi ne haju za to šta služe gostima.
Tako izveštaji poljoprivredne inspekcije iz godina pre korone pokazuju da je gotovo svaka deseta kontrolisana boca ili limenka bila u prodaji uprkos tome što joj je rok trajanja istekao. Poljoprivredni inspektori su 2019. godine zbog neodgovarajuće deklaracije ili isteklog roka trajanja stavili van prometa 41.512 litara alkoholnog pića i 2.955 litara bezalkoholnog pića.
Prosečan kupac nema naviku da proverava ove informacije na piću ni u marketu, a kamoli tokom izlaska, što uglavnom nije slučaj sa mlekom, mesom i drugim kvarljivijim namirnicama.
Najviše je bilo nepropisnog piva i najčešće su ga inspektoi pronalazili kod ugostitelja u restoranima, a manje kod trgovaca u maloprodajama, a obaveza je i trgovaca i ugostitelja da redovno proveravaju rokove i da proizvode sa isteklim sklanjaju sa polica.
Na sreću, brojna žestoka alkoholna pića nemaju rok trajanja, ali osim piva, rok ističe i čajevima, kafama, toplim čokoladama, što je takođe problem za ugostitelje koji ne stignu da potroše inače džambo pakovanja ovih proizvoda koje su ranije trošili na veliko.
Izvor: Telegraf.rs
