Američka Nacionalna akademija nauka dala je novi prilog tezi da se novi soj koronavirusa može širiti i vazduhom, a ne samo kapljicama koje se ispuštaju kijanjem ili kašljanjem.
Iako studije nisu završene, rezultati dostupnih istraživanja ukazuju na aerosolizaciju disanjem, napisao je Harvi Fineberg, čelnik Stalnog odbora za infektivne bolesti i zdravstvene rizike 21. veka u pismu dostavljenom Beloj kući.
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i ostale zdravstvene agencije do sada su instistirale na tome da je primarni način prenošenja teškog akutnog respiratornog sindroma SARS- COV- 2 kroz veće respiratorne kapljice, koje ljudi izbacuju kašljanjem i kijanjem.
Dejstvo tih kapljica je od jednog do dva metra, a virus se može zadržati i na površinama, odakle ga ljudi mogu pokupiti dodirivanjem usta, nosa ili očiju.
Pixabay
Međutim, ako se COVID-19 nalazi u ljudskom izdahu, zaštita od njega postaje teža, što ide u prilog preporuci da bi svi ljudi trebalo da nose maske u javnosti kako bi se smanjio nesvesni prenos virusa od osoba sa asimptomatskim oblikom zaraze, piše američki „Sajensmag“ .
Debata o ovakvom nacinu prenosu pocela je ranije ove godine, a Fineberg i njegove kolege iz NAS su u studiji ukazali i na ostala istraživanja, poput nedavne studije Džošue Santarpije i kolega sa Medicinskog centra Univerziteta u Nebraski, u kojoj su izneti dokati o virusnoj RNA u izolacionim sobama pacijenata koji su se lečili od COVID-19.
Virusna RNA otkrivena je na teško dostupnim površinama, kao i u uzorcima vazduha, na udaljenosti do dva metra od pacijenata, prenosi „Blic“.
Prisustvo RNA ukazuje da se virus može širiti putem aerosola, zaključlili su Santarpija i njegov tim, iako nisu pronašli infektivne virusne čestice.
Nova naučna istraživanja pokazuju da je virus koji uzrokuje COVID-19 mnogo zarazniji, da slabi imunitet kod ljudi koji su ga preležali i da je manje podložan promenama godišnjih doba nego što se do sada mislilo.
Kako je već više puta pisano, zarazna bolest nije opasna samo ako je jako smrtonosna. Naprotiv, neke pandemije s najvećim brojem žrtava u svetu uzrokovali su virusi koji nisu spadali u kategoriju najsmrtonosnijih.
Poznati primer su morbile čiji letalitet (CFR) smrtnost, nije visok, ali pre uvođenja vakcinacije morbile su u svetu u epidemijama koje su se javljale svakih nekoliko godina odnosile oko 2,6 miliona života. Jedan od razloga je to što su veoma zarazne.
Sa druge strane je ebola, koja je vrlo smrtonosna, ali nije jako zarazna i pokazuje simptome tako da se njeno širenje može relativno lako pratiti i suzbijati. Ona nikada nije uzrokovala epidemije velikih razmera. Najveća zabeležena proširila se od 2014. do 2016. u desetak zemalja u kojima je odnela 11.325 života.
Dakle, koliko je neka zarazna bolest opasna, zavisiće od brojnih faktora, uključujući smrtnost i zaraznost, a prioriteti zdravstvenih politika definisaće se u skladu sa sledećim ključnim činiocima:
A. Koliko ljudi je zahvaćeno ili može biti zahvaćeno bolešću
B) Koje su posledice bolesti, što podrazumeva smrtnost, invaliditet, patnju bolesnika, posledice za porodicu, ekonomske posledice (bolovanja, troškovi lečenja i slično), društvene posledice (pravednost, stigmatizacija i sl.).
C) Koliko se lako možemo zaštititi od bolesti (imamo li lekove ili ne).
Uobičajeno se zdravstvene politike u tom kontekstu ravnaju jednostavnom, ali korisnom formulom:
Prioritet = A x B x C
Dakle, u odgovorima sistema treba balansirano voditi računa o tri navedena činioca kako bi ishod bio najpovoljniji.
Pixabay
SARS-CoV-2 je mnogo zarazniji nego što se mislilo
Dosadašnje studije pokazivale su da je COVID-19 relativno zarazna bolest. Njen bazni broj reprodukcije R0, koji govori koliko će ljudi u proseku zaraziti jedna bolesna osoba, bio je procenjen na oko 2,5.
Međutim, jedno novo istraživanje s kojim je juče izašao američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazao je da je SARS-CoV-2 mnogo zarazniji, odnosno da je njegov R0 = 5,7. To znači da jedna osoba za vreme trajanja bolesti u proseku zarazi gotovo šestoro ljudi. Jedan od faktora koji su se promenili od prvih studija jeste trajanje inkubacije. Naime, pokazalo se da ona traje značajno manje nego što se u početku mislilo, što znači da osoba ranije postaje zarazna, pa ostaje više vremena za širenje virusa. Drugi je bolja procena uloge ljudi koji su zaraženi, ali nisu identifikovani, a koji su prošli ispod radara.
Za poređenje, najzaraznija poznata bolest su morbile koje imaju R0 = 15 – 18. R0 sezonskog gripa je u proseku oko 1,4, a španskog gripa, koji je 1918. i 1919. odneo između 50 i 100 miliona života i smatra se najsmrtonosnijom pandemijom novijeg doba, procenjen je na 1,4 do 2,8.
Zaraznost bolesti može se smanjivati na različite načine, izolacijom, prirodnim prebolevanjem i vakcinacijom. Kada je populacija vakcinisana ili je stekla imunitet, više ne govorimo o R0, već o Re.
Kada se R0 smanji na manje od 1, što znači da jedna bolesna osoba tokom trajanja bolesti u proseku uspe da zarazi manje od jedne zdrave osobe, zaraza jenjava i prestaje se širiti. Budući da je R0 novog koronavirusa značajno veći nego što se mislilo, jasno je da će i mere za njegovo suzbijanje biti rigoroznije. Jasno je da će biti teže postići kolektivni imunitet koji se računa po formuli:
Kolektivni imunitet = R0 – 1/ R0
Ako je R0 za covid-19 – 5,7, iz formule proizlazi da će oko 80% populacije morati da preboli bolest i razvije imunitet ili da bude vakcinisano kako bismo imali kolektivnu zaštitu. Ovo drugo će verovatno biti teško ostvariti, posebno ako će virus brzo mutirati ili ako vakcina ne bude delotvorna.
YoutubePrintscreen/ FRANCE 24 English
Nizak nivo antitela kod onih koji su preležali virus
Jedno novo, preliminarno istraživanje, objavljeno u ponedeljak na platformi Medrxiv.org, koje su sproveli šangajski naučnici, pokazalo je da neke osobe koje su preležale covid-19 imaju vrlo nizak nivo antitela i da ih neke čak uopšte nemaju.
Tim sa Univerziteta Fudan istražio je uzorke 175 osoba koje su otpuštene iz šangajske bolnice nakon što su preležali koronu. Analiza je pokazala da je čak jedna trećina imala iznenađujuće nizak nivo antitela i da kod nekih testovi uopšte nisu uspevali da otkriju antitela.
To su inače proteini koji se stvaraju u plazma-ćelijama imunog sistema, a deluju tako da se vezuju za molekule na virusu i sprečavaju njihov ulazak u ćeliju ili označavaju viruse za napad odbrambenog sistema.
Deset pacijenata koji su bili obuhvaćeni studijom nije pokazalo da ima ikakve nivoe antitela, iako su imali simptome bolesti, poput suvog kašlja i povišene temperature. Naučnici pretpostavljaju da se njihov organizam od virusa zaštitio T-stanicama ili prirodnim imunitetom.
Istraživanje je pokazalo da nivo antitela raste sa starošću pacijenata.
Iz ovih nalaza moguće je pretpostaviti da će biti teže razviti kolektivni imunitet u populaciji. Ipak, tek treba istražiti jer postoji mogućnost da se razvijaju druga blokirajuća protivtela. Osim toga, postoje drugi vidovi imuniteta koji se zbog svojih specifičnosti teško detektuju u klinici, ali ipak funkcionišu. Autori studije preporučuju da naučnici koji rade na vakcinama uzmu u obzir ovaj problem.
Tanjug
Virus ne reaguje na toplo vreme
Ceo svet se nadao da bi pandemija mogla da počne da jenjava s dolaskom toplijeg vremena. Brojni virusi koji uzrokuju infekcije disajnih puteva i prenose se kapljičnim putem, pokazuju izražena svojstva sezonalnosti, odnosno reaguju na promenu vremena.
Jedan od mogućih razloga je to što kad je hladno vreme ljudi više borave u kućama u bližim kontaktima. Drugi razlog je taj što se kapljice kojima se širi virus mogu duže zadržati u vazduhu kada je vreme hladno i suvo. Kada je ono toplo i vlažno, na kapljicama se nakuplja više vodene pare iz vazduha i one brže postaju teške i padaju na tlo. UV zraci sunca deluju razorno na genski materijal patogena, što uključuje viruse.
Ipak kada su virusi novi i jako zarazni, kao što je SARS-CoV-2, njima nisu potrebne posebne pogodnosti da bi se širili. Oni uspevaju da se šire čak i kada okolnosti nisu optimalne.
To je potvrdila jedna nova kineska naučna studija, koja je pokazala da porast prosečne temperature uglavnom pozitivno korelira s brojem slučajeva covida-19 i da nema dokaza da bi širenje moglo prestati s dolaskom leta.
Američki naučnici nedavno su uputili otvoreno pismo Beloj kući u kojem su utvrdili kako se ne čini da će koronavirus nestati dolaskom toplijeg vremena kako je to najavljivao američki predsednik Donald Trump.
– Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da se koronavirus može sporije prenositi u okruženjima s višom temperaturom i vlagom. Međutim, s obzirom na globalni nedostatak imuniteta, ovo smanjenje prenosa ne može dovesti do značajnog smanjenja širenja bolesti bez pridržavanja strogih mera – navodi se u pismu.
tanjug/t.radovanović
Kombinacija svojstava covida-19 je vrlo opasna
Uz sve navedeno treba uzeti u obzir studije koje su pokazale da je covid-19 čak 15-ak puta smrtonosnija bolest od sezonskog gripa. Jedna studija objavljena 30. marta u uglednom časopisu „Lancet“ pokazala je da je smrtnost, odnosno letalnost covida-19 oko 1,38%, s time da rizik raste s godinama pacijenata.
Zanimljivo je da je prema tom radu smrtnost od covida-19 veća od smrtnosti gripa već u uzrastu od 30 godina na više.
Treba imati na umu da covid-19 mogu širiti i asimptomatski pacijenti i da je prijavljeno više slučajeva superširitelja koji mogu zaraziti daleko veći broj ljudi od očekivanog.
Covid-19 velikim delom od oko 12% uzrokuje teške kliničke slike zbog kojih se pacijenti moraju hospitalizovati u odeljenjim za intenzivno lečenje. Oko 5% obolelih idu na respiratore. To uzrokuje usporavanje i zakrčenje zdravstvenog sistema i njegov kolaps koji za posledicu ima da brojni bolesnici svih uzrasta i mladi i stari, umiru od drugih bolesti koje su u normalnim okolnostima relativno lako izlečive. Ovo je već došlo do izražaja u više zemalja, posebno u pokrajini Hubei u Kini, u Italiji, Španiji i SAD-u.
Ne ulazimo u fazu popuštanja, nego se spremamo za više nivoe upravljanja virusom.
iNFORMER
