- фебруар – На данашњи дан 1876. године у Србији је основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви.
Акцију је покренуо млади војни лекар Владан Ђорђевић, будући угледни политичар и књижевник.
Оснивачки скуп одржан је у свечаној сали београдске општине.
За првог председника „Српског друштва Црвеног крста“ – како је гласио званични назив, изабран је митрополит Михајло (Јовановић).
Први задатак новооснованог друштва био је збрињавање избеглица у време и након
Херцеговачког устанка. Два месеца након оснивања Друштво је постало члан Међународног Црвеног крста.
Законским одредбама из 1896. Друштво је постало аутономно од државе. Темељи Дома српског Црвеног крста постављени су јуна 1879. у Симиној улици на Дорћолу, где се налази и данас.
Мисија Црвеног крста Србије је да олакшава људску патњу, са задацима: да пружа помоћ угроженим лицима у случају ратних сукоба, природних, еколошких или других несрећа, спасава угрожене животе и здравље људи и шири знања о међународном хуманитарном праву, да превентивно делује и просвећује грађане у области здравствене и социјалне заштите и унапређује хуманитарне вредности у друштву и, у случају стања потреба, пружа социјалну заштиту и збрињавање.
У обављању послова усмерених на остваривању циља и извршавање задатка, национално друштво делује у складу са:
Основним принципима, а то су:
хуманост,
непристрасност,
неутралност,
независност,
добровољност,
јединство и
универзалност.
Црвени крст Србије је национално друштво и састоји се од 2 покрајинске организације, Црвеног крста Војводине и Црвеног крста Косова и Метохије, и 183 организације Црвеног крста у градовима и општинама.
148. година ИСКРЕНЕ ХУМАНОСТИ
