Ove godine, kad je smanjena proizvodnja malina u svetu, u Srbiji se očekivao rod između 60.000 i 70.000 tona. Proteklih dana led je značajno smanjio rod. Negde je rod potpuno uništen, a na većini zasada do 30%.
– Sad uočavamo da će ove godine biti veliki problem i kako i gde pronaći radnike da bi se rod obrao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70% proizvodnje. Novo je to što sad ne izvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline – kaže Božidar Joković, osnivač i direktor voćarske zadruge „Agro eko voće“.
On je dodao da zarada može da se ostvari tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade, te da od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala.
Radna grupa za malinu, koju je formirala Vlada Srbije, pripremila je i nadležnima uputili predloge mera, zahteve rešavanje ovih problema.
– Ne samo u ovo godini, već za narednih pola veka. Država treba da nam pomogne, jer od izvoza malina lane je u zemlju stiglo čak 230 miliona dolara. Sve do nedavno maline su učestvovale u agrarnom izvozu čak sa 10% – rekao je Joković.
Jedan od zahteva je obnavljanje zasada sa sertifikovanim sadnim materijalom sorti vilamet, koja je autohtona i vodeća za preradu maline u finalne proizvode i poluproizvode. Moraju se povećati zasadi maline u plastenicima sa kontrolisanim uslovima gajenja, a nužno je povećati površine sa zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama zaštititi plantaže.
– Tako bismo dobili sezonu berbe od 120 dana u toku godine i imali bi prilagođene sorte vremenu berbe – navodi Joković.
On dodaje i da je zahtev da se mora pristupiti novom načinu tehnologije gajenja malina, sabiranju, skladištenju, a naročito u preradi „da se dobija proizvod sa dodatnom vrednošću u odnosu na prodaju sirovine koja je do sada bila zastupljena u velikom obimu u izvozu“.
Navodi se i potreba za donošenjem zakona, kreditiranju i subvencijama.
– Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržišti i davati smernice svojim učesnicima na svetskom tržištu o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Posebno učešće mora imati Nacionalna referentna laboratorija kao kontrolni organ i obavezujuću saradnju sa njom svih učesnika u malinarstvu. Treba uraditi kompletnu logistiku od prvog koraka i odluke o bavljenju malinarstvom do krajnjeg kupca – ističe Božidar Joković.
Četvrti zahtev je hitna izrada i implementacija naučne i stručne medicinske i tehnološke studije o značaju maline i njom organoleptičkom sastavu i ishrani stanovništva u gastronomiji i medicini.
– Poslednji zahtev je osnivanje marketinške agencije, koja će biti u službi maline, angažujući dizajenre, menadžere, i sve ostale kako bi se posao obavio, i pustio u svet – kaže Joković i dodaje da je potrebno organizovatii karnevale i manifestacije posvećene malini.
– Ako bismo sve ovo uradili i primenili i već od ove godine ozakonili poslove u malinarstvu i sve učesnike obavezali da se pridržavaju jasnih uputstava u lancu malinarstva, za pet godina imali bi jedan jak sektor u državi koji bi bio primer kako napraviti jedan uspešan proizvod koji sa sobom donosi sigurnost za sve učesnike u tom lancu – smatra Božidar Joković.
Izvor: Agrosmart
