На Свету и Велику Суботу, 18. априла 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије началствовао је на литургијском сабрању у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу. Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, парох пријепољски протонамесник Владо Лазић и протођакон Никола Перковић.
– Настављамо пратити Господа нашега у његовој љубави према нама, настављамо да га пратимо у његовом делу за нас, Њега који пролази и кроз гроб, јер је Господ ушао у све наше просторе у којима ми живимо. Нема простора људског живота у који Он није ушао. Он је био свуда присутан да би свуда загрејао, да би нам свуда осветлио, пропутио, да би учинио све путеве нашег живота проходним, и да би учинио да се свуда може живети успешно, за живот вечни, да се не мора погинути. И ето, пратимо га данас на Велику Суботу служећи ову Божанску Литургију коју Господ прима од нас грешних, из наших руку, и учествујемо у Христовом ходу кроз просторе мртвих, уснулих, беседио је Владика и додао:
– Из читања која смо и данас слушали, а и претходних дана, могли смо видети колико су се Његови непријатељи трудили да Га избришу са земље. Да га искорене, да Њега не буде на овом свету. Потрудили су се и Римска империја и јеврејски народ, њихови прваци, њихови најумнији, најјачи људи. Буквално да остваре оно што је пророк рекао: Да Га истргну из земље живих. А данас на Велику Суботу подсећамо се на то како су се Јевреји који су предали свог саплеменика римској власти да га римска власт осуди и разапне на Крсту, потрудили да Гроб добро утврде, запечате га, да не би изашао отуда, јер је говорио да ће васкрснути, јер је показао за живота да је јачи од смрти. Они су се бојали јер су знали да је Христос јачи од смрти. Али против себе ратујући, хтели су у тој толикој тежњи да не дозволе да Он буде присутан међу живима, да ратују против Њега јачега, против Њега мудријега.
– Ово време нас подсећа да је најважније, не толико то слављење уз песме, мада треба, јер доликује, заслужује, најважније је бити са Христом Победитељем, Христом живим, са живим Богом. Њега живог срести и са Њиме увек бити. А то можемо и кад нас је мало. Срести живога Христа на путу, у своме дому бити са Њиме, бити са Њиме у свом срцу, у храму, бити свуда. То је најважније. Бог је допустио да се ово искушење јави, ово страдање, да би смо поново видели шта је најважније. Најважније је бити са живим Христом, подсетио је и нагласио Епископ Атанасије.
