Данас су све чешће обмане верујућег народа, чак под плаштом црквених страница на Фејсбуку, све више народа бива заведено. О овим негативним појавама говори отац Добрило
Морамо научити да се Светитељу не говори „Слава му и милост“! То је погрешно! За све што се светитељима приноси, Богу се приноси (кандило, свећа, колач, и жито).
Милост Божија је нама потребна, не светитељима који су већ прослављени од Господа у Царству Небеском, душама су у Њему, а тијела су им на земљи која поштујемо као мошти. Њима на Страшном суду неће бити потребна никаква милост, већ нама. Зато ако бар желите хвалисати неког светитеља (иако смо недостојни приносити било какву хвалу њима) онда треба рећи „Слава Богу и част Светом Василију“ а не „Слава му и милост“!
Даље, свједоци смо слања циркуларних порука, са захтјевом или молбом да се исте шаљу даље, да се не прекида ланац јер можеш навући гнев Божији, а ради тога да те баш тог дана или у наредном периоду „прати срећа, љубав“ итд. То је губљење времена а поготово за људе у вјери да се баве тиме. Овоземљаска срећа не подразумева богатство, уживања, љепоту живота, радовања испразним и пролазним стварима, већ подразумијева бити са Господом.
А то бити са Господом значи да се треба пребивати у молитви, стицању врлина, у суштини – живјети животом онако како Црква благосиља. Циркуларним порукама нећемо добити такву срећу, немојмо заваравати ни себе ни друге.
Још једна саблазан је писање жеља, честитање нечега, писање примјера ради: „Ја сам Св. Петка, желиш ли ме у свом животу“ и то по сликама и иконама Светих, па то све јавно објављивати је светогрђе!
Икона је изображавање лика Светог, коме се у молитви обраћамо непосредно кроз исту, пред којом приносимо кандило, молитве, уздахе, сузе, метаније итд. Не служе нам да по њима пишемо жеље, честитке, неприличне текстове, бројеве, сајтове, имена група итд. То је светогрђе.
Ко пита – не скита! Ако не знамо, научимо се, а не да бурно реагујемо бусајући се у груди како све знамо и како смо велике Србенде и Православци. Праштајте. Од Бога Вам благослов.
