Сви ревизори Државне ревизорске институције прешли су са мануелног на рад у систему за електронско управљање поступцима ревизије – АМС, каже председник ДРИ и генерални ревизор Душко Пејовић и истиче да се тек очекује пун ефекат дигитализације у контроли јавних средстава. Он је рекао Танјугу да је 2022. година прилагођавања и обуке, али да већ има користи од дигитализације.
Председник ДРИ и генерални државни ревизор Пејовић каже да АМС омогућава ефикасно управљање временом и поступцима ревизије, убрзава рад и чини га ефикаснијим.
У систему су базе података за око 11.000 субјеката ревизије са њиховим подацима.
„Сада лакше доносимо програм рада и програм ревизије, јер се ради дигитализовано уместо мануелно. За субјекте корист од АМС што се краће код њега задржавамо, достављаће нам податке електронски што је веома брзо“, каже он и додаје да ће сва комуникација ДРИ и субјеката ићи кроз тај систем.
Дигитални систем рада омогућава перманентан рад унутар ДРИ са више нивоа кроз приступање процесима и њихово контролисање.
„Сви чланови тима моћи ће у исто време да раде по истом извештају, и да се увек зна ко је шта урадио“, каже Пејовић.
Он наглашава да је ДРИ са АМС системом први државни орган у Србији који ће имати потпуно електронски рад.
„Сада смо међу савременим врховним ревизорским институцијама у Европи које то имају. А ни све такве институције земаља у ЕУ немају овакве системе и ово што ми сада имамо“, каже он.
Говорећи о раду ДРИ на ревизијама корисника јавних средстава, он напомиње да је реакција субјеката најефикаснија током само поступка ревизије.
„И они то раде. Исправљају оно на шта их упозоримо јер им је по закону обавеза и дужност да отклоне неправилности“, рекао је он.
Објашњава за Танјуг да није могуће отклонити све неправилности и несврсисходности у року од 90 дана, па субјекти подносе одазивни извештај у том року у коме достављају доказе о исправљеном и приоритетима даљег рада.
Осим спровођења ревизије ДРИ израчунава и ефекте које су субјекти имали исправљајући поступајући по налазима и препорукама ДРИ.
„То су огромне користи. На пример код првог приоритета 91 одсто препорука се отклони, то је изузетно висок степен. Висока је свест и код субјеката ревизије да је обавеза поступања по утврђеном од ДРИ“, оценио је Пејовић.
ДРИ може ревидирати и одазивне извештаје, што је до сада учињено у 195 случајева.
„Ако утврдимо да има материјално значајних грешака већ једном утврђених које нису отклоњење, покрећемо захтев за смену лица одговорног за то непоступање. Ове године су два захтева за смену. Један је реализован, а за другог је његов управни одбор одлучио да га не смени. А то је даље посао за надлежне органе“, каже он.
ДРИ је обновила рад у Србији 2009. године, а колико се до 2020. године променила слика код корисника јавних средстава, захваљујући раду ревизора, Пејовић објашњава кроз примере буџета Републике и Града Београда.
Каже да је вредност републичке нефинансијске имовине девет пута већа сада него 2009. те да то није само због изградње, него због боље евиденције.
„Знамо да је од 2009. до 2020. пуно тога урађено, али није девет пута више, 424 милијарде динара била је вредност те имовине 2009, а три билиона 854 милијарде 2020. године. То је за скоро 3,5 билиона врећа вредност. Постојала је имовина, али није била у књигама“, рекао је он.
Наводи и да је Град Београд у односу на 2010. годину 2021. године има 11,6 пута већу укупну активу, док је 11,5 пута већа нефинансијска имовина.
„И Београд је градио и тако увећавао имовину, али је она за 11 година близу 800 милијарди већа. Поента је да имовине и онда било на стању а да је није било у књигама где се у међувремену нашла“, рекао је он.
Пејовић оцењује да су генерално сада код корисника јавних средстава исправнији биланси стања.
„Иако нису још потпуно уређени, али су много уређенији. Финансијски извештаји су поузданији, одлуке се могу доносити квалитетније, јер су извештаји поверљивији и кредибилнији“, рекао је он.
Пејовић истиче да је држава Србија предузела огромне активности да се среди финансије у јавном сектору, појача управљачка одговорности, те да у свему томе изузетно много користе извештаји ДРИ.
„Ту је наша улога препозната, прихваћена, и одобрена“, каже он и подсећа да су на предлог ДРИ усвојени завршни рачуни државних буџета од 2002. до 2018. године, па је ружна слика измењења.
Каже да се сада раде бољи пописи имовине и обавеза, те да ДРИ инсистира да се имовина води на правим контима (рачунима), као код Пупиновог моста који се, иако је у употреби, водио као имовина у припреми.
На основу бројних дописа које добијају од грађана у ДРИ сматрају да постоји појачано поверење према тој институцији.
„Често се жале на неке своје потребе за које ми нисмо надлежни ни овлашћени. Ту се појављује ’јаз у очекивању’, а од ДРИ се очекује оно за шта није надлежна“, каже он.
Пејовић истиче да је ДРИ за петогодишњи рад добила међународну верификацију од СИГМЕ са оценом 4,5 док следећи рангирани државни орган у Србјии има 3,6.
Каже да друге ревизорске институције држава региона имају просечну оцену 3,3, по истом рангирању.
Наводи да је и Светска банка високо оценила рад ДРИ, те да су препознати и од УН Wоман организације.
Пејовић као параметар рада наводи и да је у последње четири године број запослених у ДРИ повећан за два одсто, док је број урађених ревизија повећан за 23 одсто.
Извор: Танјуг
