Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, данас прослављају Српска православна црква и цркве које поштују јулијански календар.
Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом веку, у време цара Аркадија. Тај датум се и данас поштује, с тим што се он у јулијанском календару поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско време тога дана славе празник рођења Исуса Христа.
На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вредности вере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грех.
У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног Спаситеља и поклонила му се као Богу.
„У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета“, пише у јеванђељу.
Звезду су четрдесет дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету „као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља“.
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према јеванђељу, убијено је 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
Слављење у Србији
На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.
Божић је увек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост.
На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца. У чесницу се ставља златни или сребрни новчић.
Чесница се за ручком ломи искључиво рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.
Српска православна црква и њени верници Божић славе три дана. Они су у њеном богослужбеном календару обележени црвеним словом. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети архиђакон Стефан.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.
У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али у понечему и различити обичаји. Међутим, поздрављање на овај празник је свугде исто: Христос се роди! Ваистину се роди!
