Ових дана шећер у паковању од килограма не може се пронаћи ни за лек, а камоли за џем. Проблем немају они који имају где да ставе џак, али тај шећер је скупљи, не само због количине него и по килограму. Малих паковања скоро да нема у продаји. Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже за РТС да не може доћи до несташице шећера, али да је чињеница да мора доћи до раста цене.
Шећера има и нема. Нема га у многим градовима, јављају гледаоци РТС-а, а у самом Београду тешко се пазари на периферији, и у малим, али и у радњама трговинских ланаца. Лакше је пронаћи велика, скупља паковања.
Супермаркет код Миријевске пијаце га има, бар на килограм, а у добро опремљеном маркету на Карабурми, шећер је изложен стидљиво, у маси других артикала. Снабдевач дозвољава врло малу набавку, каже пословођа Крума Тројанов.
„Ограничено је на по један пакет од 10 комада дневно“, каже Тројанов из супермаркет „Неша“.
Два прехрамбена ланца нису желела да коментаришу ситуацију на тржишту, тврдећи да је све у рукама произвођача.
Дирекор Фабрике шећера у Црвенки Петрос Геминтзис каже да имају довољно шећера до краја августа и почетка септембра и да нормално испоручују по свим уговорима, како радњама тако и индустријским купцима. Повећана је тражња шећера и у свету, али каже да опрезно извозе, не у пуном обиму.
Аграрни аналитичар Милан Простран сматра да очас завлада паника ако нешто поскупи, ограничи се продаја или га нема. Потребно је одмах интервенисати из робних резерви или дозволити слободно формирање цена, каже Простран, јер шећер и није најважнија животна намирница.
Министарство пољопривреде је саопштило да шећера има на тржишту у апсолутно довољним количинама и да је снабдевање потпуно стабилно. Најављују појачану контролу инспекције како би се спречиле злоупотребе или препродаје паковања шећера од килограм по ценама вишим од Владине уредбе.
Станић: Не може се дуго држати ограничење цена
Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже за РТС да инспекција може да реши проблем и да када постоји уредба о ограничењу цена, свакако не би требало да се крши и да се продаје шећер по вишој цени.
„С друге стране, очигледно видимо да је проблем у набавци, од произвођача до малопродајних објеката. Не бих улазио у то које су надлежности тржишне испекције, али свакако и да се види да ли можда постоје и места где се несташице вештачки праве“, наводи Станић.
Истиче да тржишни механизам слободно функционише и да је пракса, не само у Србији, потврдила да када постоје ограничења цена одређених производа, долази до њиховог дефицита у малопродаји.
„Када имате релативно дуго ограничење цене, а код нас је тако још од новембра прошле године, имате ситуацију да долази од дефицита јер је економија релативно рационална и тражи простор како да заобиђе ограничења. Не може се дуго држати ограничење. Средње решење је повремено ограничити цене на вишем нивоу, као што се примењује за гориво“, објашњава Станић.
Истиче да, када су у питању брашно и уље, не постоји опасност да се деси исто јер је производња шећера из шећерне репе значајно комплекснија и као таква под већим негативним утицајем свих дешавања на међународном тржишту, пре свега повећања цене енергената.
„Чињеница да инфлација постоји, не може се очекивати пад цена“
Станић каже да и снабдевање из робних резерви може да буде решење, али само краткорочно.
„Чињеница је да инфлација постоји и не може се очекивати да цене падају. Таква је слична инфлација и у западној Европи и Америци. Могуће је ограничавати цену на вишем нивоу. Могућа је и интервенција из робних резерви, међутим, не можете интервенцију дуго спроводити јер не знате шта ће се десити и каква ће бити година“, наводи Станић.
Истиче да може да се користи и подршка из буџета произвођачима кроз субвенције и премије.
„Не може доћи до несташице шећера зато што смо ми извозник шећера и имамо га у довољним количинама, али је чињеница да мора доћи до раста цене, бар за ниво инфлације, а вероватно и више – неких 20 процената. Држава свакако има средства да спречи да не дође до значајнијег и експлозивног раста цена основних намирница“, наглашава Станић.
rts
