Порука Епископа милешевског г. Атанасија на почетку Великог поста

Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије упутио је на почетку Великог Часног поста поруку охрабрења повереном му верном народу:

– Пред нама су дани Свете и Велике Четрдесетнице. И сам назив већ говори да су то посебни дани у години. Свети дани великих шанси. То је време када се максимално учвршћујемо на путу хришћанског живота упознајући све више и више тај пут и упознајући се све више и више са Господом Христом, остварујући блискост са Њиме и са Његовом заједницом која се зове Црква.

– Нама хришћанима није дато да површно познајемо хришћански пут него током целога живота да све више и више проничемо у хришћански начин живота и чинећи то упознајемо хришћанство као заиста пут љубави. Током Свете Четрдесетнице највише се и распознаје као такво. Пут љубави, пут који је прокрчио Господ наш Христос. То је проходан пут и то је најбољи пут, то је пут најпотпунијег живота. Све сметње које стоје на путу људског живота Господом Христом су прокрчене. Нема ни једне препреке која није уклоњива. Господ је изразио љубав према старима, младима, болеснима, савршенима, несавршенима, према онима који су Њега прихватили, онима који су Га одбацили. Чак и прем онима који су непријатељство према Њему показали изразио је љубав и молио се Ову Небескоме да њима не урачуна грех мржње и одбацивања.

– То је тај пут који је Господ показао као пут потпуног живота када је рекао: Ја хоћу да имају Живот и да га имају у изобиљу. По томе ће се, каже, познавати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом. То је одлика Христових следбеника да у љубави живе међу собом и да праштају.

– Две највеће заповести које нам је Господ заповедио стоје као програм који треба да постигнемо, остваримо, нарочито током Свете Четрдесетнице, током Васкршњег поста. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим. И друга заповест коју Господ Христос даје је: Љуби ближњега свога као себе самога.

– Света Четрдесетница дата нам је и као школа и као вежба. Да и теоретски упознајемо Христа, садржај Његове науке, Његово Јеванђеље, и увежбавањем, начином живота, да то остваримо, да врлине које се тамо проповедају буду особина нашега живота. То можемо постићи и надамо се да ћемо то успети, кроз молитву и вежбу.

– Треба знати да је крајњи циљ Свете Четрдесетнице прослављање велике победе Христове, победе над болешћу, над људском слабошћу, над смрћу, односно у прослављању Васкрсења Христовога. Христос је ту победу остварио за нас, ради нас, да у њој учествујемо и управо ту се остварује оно што је рекао: Ја хоћу да имају Живот и да га имају у изобиљу. Ми смо свесни тога и у време здравља и у време болести, у време глади и немаштине, у време изобиља, у време рата и мира. Сада, наша пажња и љубав усмерени су на нарочито оне који успевају да у човекољубљу, по угледу на Господа Христа, се посвете ближњима и да им припомогну у ношењу овога крста пандемије, болести. Наша пажња ипак обухвата и даље, и оне који нису пријатељски расположени према нама. Наш је циљ да уз помоћ Божију и мржњу претворимо у љубав. Односно, наш циљ је да испунимо заповест Христову: Ви сте светлост свету, ви сте со земљи. Со не сме да обљутави, јер ако би обљутавила чиме би се осолило. Можда неки други могу себи и дозволити луксуз да оскудевају у тој способности да воле, али ми хришћани не смемо јер ми имамо заповест да испунимо програм Христов да свет буде обасјан љубављу, светлошћу, и да буде напуњен животом. Зато и молитва, која је најчешћа у току Свете Четрдесетнице јесте молитва Богу да нам да способност да волимо, да се оспособимо да волимо, да се оспособимо да праштамо.

– Ја бих подвукао овде, свима онима који слушају, да Света Четрдесетница управо и почиње тим првим кораком који је праштање. Праштањем узајамним. Праштамо једни другима да бисмо били способни да укорачимо у Свету Велику Четрдесетницу у којој ћемо узрастати даље у љубави. Први корак ка постизању хришћанског, људског, савршенства јесте у праштању. Да не замерамо једни другима, да не урачунавамо недостатке и грехе једни другима, него да припомогнемо једни другима у корачању људским животом. То је почетак. А онда се надограђује, назидава се, на то даље: Будите савршени као што је савршен Отац ваш Небески. То је крајњи циљ.

– Учешће у животу у празнику Васкрсења, то је наша дестинација ка којој се усмеравамо управо сада на почетку Великог поста, на почетку Свете Четрдесетнице. Желим свима нама који се људи зовемо ту способност и снагу да надилазимо недостатке, да савлађујемо препреке, да постижемо оно што краси човека, оне људске особине: мудрост, љубав, смирење, пожртвованост, служење Богу и ближњима. Желим да Васкрс дочекамо у радости. Да заиста то буде васкрсење свега доброга у нама, и добрих наших узајамних међуљудских односа и нашег заједничког односа са Богом. Ка Васкрсу.

http://milesevskaeparhija.rs