„Здрав човек има хиљаду жеља, болестан само једну.” Ове речи још давно је записао Антон Чехов и најпре смо на њих помислили када смо посетили породицу Попадић из Акмачића код Нове Вароши. Сви чланови ове дивне породице, на жалост, имају озбиљних проблема са здрављем, али на њима се не види ни трунка песимизма и безвољности. Напротив, Попадићи одишу једном сјајном енергијом и вољом за животом!
Породицу Попадић чине отац Драган, мајка Споменка и деца Данијела (20), Андријана (17) и Јован (9). Отац Драган има повреду главе због које му с времена на време само наиђе мрак на очи и мора истог тренутка да седне. Мајка Споменка је морала да одстрани бубрег и има проблема са штитном жлездом. Ћерка Андријана је оперисала лево колено, а треба и десно. Она је тренутно у дому у Пожеги где иде у школу. Син Јован има Ди-Џорџов синдром. Оперисао је главу и непце, стављене су му цевчице ради слуха, а има проблема и са говором. О њему брину брижни родитељи и још брижније сестре.
И нисмо случајно за крај оставили најстарију ћерку Данијелу. Како нам они сами рекоше „Данијелу је стрефило све”. Она је два пута оперисала кичму због сколиозе, два пута је оперисала колено, и два пута је оперисала гласне жице и крајнике. Последњу операцију имала је месец дана пре наше посете. Примала је раније и хормон за раст. Упркос свему томе Данијела је, учинило нам се, стуб ове породице јер својом позитивном енергијом и вољом за животом уноси ведрину у кућу и даје снагу свима.
Попадићи дефинитивно имају нешто генетски што је проузроковало све те болести и проблеме, али није то једина њихова мука. Живе у сиромаштву у старој и неусловној кући. Прво што смо приметили кад смо дошли код њих јесте „го” бетон на који смо стали и који је по целом приземљу куће које припада њима. Столарија је стара, не дихтује добро и пошто им је и шпорет на дрва лош, у кући је доста хладњикаво. Како то изгледа зими у овом крају познатом по дугим и хладним зимама, можемо само да замислимо. Ормари, кревети, бела техника, све је то дотрајало… Чак су принуђени да сви заједно спавају у једној соби.
Социјална помоћ и дечији додатак су једина примања које Попадићи имају. Имају и нешто земље, па посеју кромпир и друго поврће за своје потребе. Држе и једну краву и четири кокошке. Све је то недовољно да би покрпило основне потребе ове породице, посебно имајући у виду болести с којима се носе, а камоли да прикупе довољно средстава да мало уложе у кућу како би је средили. Пре 5-6 година неко им је украо алат који су имали, али никада није утврђено ко. Истине ради, пуно им помажу и добри људи са разних страна. Из Цркве су добијали доста помоћи, неколико свештеника из Љига и Нове Вароши су се посебно ангажовали око њих. Помагао је и Центар за социјални рад у Новој Вароши, као и бројни појединци. Ипак, око ових нешто крупнијих ствари нико, на жалост, није био у могућности да им помогне.
Најпотребнија помоћ била би сређивање приземља куће у којем живе. Морали би да се ураде подови, да се постави нова столарија, собе да се среде, можда и да се прегради једна соба. Замолили су нас и за помоћ око преуређења купатила, односно убацивања туш кабине. Покућство би морало ново да се обезбеди. Значила би им свакако и још једна крава, као и још кокошака. Жеља родитеља је и да имају трактор, а најмлађег Јована да као и већина друге деце има компјутер или таблет.
Доста су мука у свом животу проживели ови добри људи, па ће Хуманитарна организација Срби за Србе у наредном периоду покушати да им обезбеди што више помоћи. Помозите нам у тој намери тако што ћете послати донацију на неки од рачуна организације. Хајде да им олакшамо живот!
Извор (текст и фотографије): Хуманитарна организација Срби за Србе (www.srbizasrbe.org)
