U nedelju 27. oktobra, u tri sata posle ponoći kazaljke na časovnicima pomeraju se jedan čas unazad i počinje zimsko računanje vremena.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu 2020. godine.
Evropski parlament je 4. marta ove godine izglasao da se ukida pomeranje sata od 2021. godine, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.
Zagovornici ove odluke tvrde da je ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena korisno za uštedu energije, dok protivnici tvrde suprotno.
Predloženo je da izmena vremena poslednje nedelje u martu 2021. godine treba da bude i poslednja za zemlje EU koje se odluče za letnje računanje vremena.
Pomeranje sata uspostavljeno je sedamdesetih godina prošlog veka, kao pokušaj uštede energije zbog naftne krize.
Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine. Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranje kazaljki uvedeno je uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Pojedini astronomi su protiv veštačkog „produženja“ dana, jer smatraju da prirodu ne treba „mučiti“, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
