Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Svi parovi koji stupe u brak između dva proleća slave svoj praznik. To su Mladenci ili 40 sevastijskih mučenika kako piše u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Slave se svakog 22. marta po novom, odnosno 9. marta po starom kalendaru, na samom početku proleća, u slavu nastanka novog života.
Praznik mladih bračnih parova uvek se obeležava u vreme Vaskršnjeg posta. Međutim, kada Mladenci padnu u Čistu sedmicu, pravilo je da se pomeri u vikend pre. Pošto se praznuje u vreme prolećne ravnodnevice i buđenja proleća, mladi bračni parovi, na prenosan način, treba da dobiju snagu i energiju vremena koje dolazi.
40 sevastijskih mučenika
Po predanju 320. godine u vreme rimskog cara Likinija, 40 vojnika jednog puka u u Sevasiji (Nikodimija) prešlo je u hrišćanstvo, baš u trenutku kada je car izdao izrazitu naredbu da se svi moraju klanjati rimskim bogovima i prinositi im žrtve. Kada je ova naredba pročitana u vojsci, kaže predanje dalje, ovih četrdeset, inače, hrabrih i dobrih vojnika, izjaviše da da se oni neće klanjati rimskim bogovima, jer su hrišćani.
Tada je vojvoda Agrikolija naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Posle toga, naredio je da vojnike bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca.
Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je Hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikolija rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero. Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera.
40 kolaćica
Mladenci su praznik koji obiluje brojnim običajima. Na ovaj dan žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići i koji simbolizuju dug, srećan i sladak život. Peku ih, premazuju medom. Kolačići mogu biti kružnog oblika, ali i u obliku noža, makaza, sablje, ovce, pileta.
Pravi se tačno 40 mladenčića. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Mladenci se, po tradiciji, slave u kući u kojoj živi mladi bračni par. Ranije se podrazumevalo da gosti koji su bili na svadbi dođu i na mladence, meutim taj običaj je zastareo, pa današnji supružnici pozivaju uži krug ljudi najčešće u vreme ručka. Za Mladence, kao i za venčanje, najčešće se poklanjaju predmeti za kućnu upotrebu, i to veće vrednosti.
Narodni običaji
Mladenci su praznik koji obiluje brojnim običajima. Stariji tvrde da pre Mladenaca nije dobro jesti ništa što je izniklo posle nove godine. Na Mladence je dobro jesti med, kuvanu koprivu i zelje da bi se očistila krv. U nekim krajevima prisutni su običaji i obredi vezani za vatru koja se pali za zdravlje ukućana i zaštitu od zlih sila. Mladenci uvek padaju u vreme Velikog posta i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana mora biti posna.
Etnolozi kažu da ova verovanja i običaji jasno ukazuju da praznovanje potiče iz najdubljih starina. Kroz tradiconalnu kulturu Mladenci mogu da se povežu i sa Belom nedeljom, kada su svekrve tradiconalno izvodile snaje da ih prikažu svojoj zajednici, uvodile ih u crkvu ili u zajednicu udatih žena.
Vreme od Mladenaca do Blagovesti zove se Besne kobile.
Dva recepta za mladenčiće
Posni mladenčići
Potrebno je: 500 g pšeničnog brašna, malo kvasca, malo šećera, dve kašike zejtina, soli, med, mleveni orasi.
Priprema: Brašno prosejati, dodati mu dve velike kašike zejtina i natrti ga. U sredini napraviti udubljenje, dodati kvasac, malo šećera i soli. Umesiti testo sa toplom vodom. Testo dobro izraditi, ostaviti na toplom mestu, pola sata pokriveno salvetom. Izručiti ga na na dasku posutu brašnom i razviti oklagijom debljine jednog prsta. Vaditi pogačice čašom i redjati ih u pleh namazan zejtinom. Ostaviti ponovo pola sata da se odmore. Sada namazati mladenčiće zejtinom i izbosti ih po gornjoj površini zarezanom grančicom voćke u cvetu (višnja, kajsija). Peći mladenčiće na umerenoj temperaturi. Kad su pečeni, prohladiti ih i svaki mladenčić premazati medom i posuti mlevenim orasima.
Mrsni mladenčići
Potrebno je: 5OO g pšeničnog brašna, 250 g butera, tri žumanceta, plus jedno žumance za premaz, tri kašike kisele pavlake, tri kašike šećera, kora od jednog limuna, 25 g kvasca, 250 ml mleka, med malo soli.
Priprema: Penasto umutiti tri žumanceta, šećer, kiselu pavlaku, nastruganu koru od jednog limuna, so. U mlako mleko izdrobiti kvasac sa malo brašna i ostaviti da uskisne. Šaku brašna izmešati sa buterom i umutiti. Preostalo brašno dodati u masu sa žumancima. U tu masu dodati uskisli kvasac i mešati varjačom dok ne počne da se odvaja od suda i varjače.
Dasku za mešenje posuti brašnom, razmesiti testo, a zatim ga oklagijom razviti u pravougaonik. Pustiti da se testo odmori pola sata. Umućeni buter podeliti na tri dela. Prvi deo butera razmazati preko testa, koje treba saviti kao knjigu i ostaviti da odstoji pola sata. Ponoviti ovo još dva puta, a treći put saviti bez butera. Zatim testo razviti u debljini jednog prsta, a onda modlom ili čašom vaditi kolačiće i ostaviti ih da stoje još pola sata pokriveni salvetom.
Kolačiće premazati umućenim žumancetom, viljuškom izbockati i poredjati u podmazan pleh. Peći u zagrejanoj pećnici. Kada se malo prohlade premazati ih medom.
