Министарство финансија и Министарство трговине синхронизовано су послали на јавну расправу два закона – Закон о играма на срећу и Закон о оглашавању, којима се битно ограничава и отежава пословање кладионица.
Закон о играма на срећу у Србији на снази је од марта 2020. године и регулише различите аспекте повезане са играма на срећу. Прописи се односе на право на организовање игара на срећу, врсте игара, услове за организацију, права и обавезе организатора, генерисање прихода и надзор.
Игре на срећу обухватају учеснике који плаћају накнаду за шансу да освоје новац, предмете, услуге или права заснована на случајности или неизвесним догађајима. Закон изузима игре где учесници користе знање и вештине за такмичење према специфичним правилима, као и забавне игре попут видео игара и флипера, пише портал Бизнис.
Игре на срећу могу бити организоване само према одобреним правилима. Министарство финансија одлучује да ли се одређена игра квалификује као игра на срећу.
„Циљ организације игара на срећу је да забави учеснике, додели добитке и генерише приход за буџет Републике Србије. Игре на срећу доприносе државном буџету, где 40 одсто додељених средстава подржава разне друштвене и хуманитарне циљеве”, објашњавају адвокати канцеларије Стојковић.
Играчи плаћају порез од 20 одсто на добитке који прелазе 100.000 динара, док се оператери суочавају са различитим порезима, укључујући намет од 15 одсто на бруто приход од онлине коцкања и порез од 10 процената за коцкање у коцкарницама. Организација игара на срећу је искључиво право Републике Србије, осим ако законом није другачије одређено.
Влада Србије је најавила низ нових мера како би промовисала одговорно коцкање и заштитила грађане од потенцијалних ризика повезаних са овом активношћу. Међу кључним иницијативама су строги прописи за лиценцирање и редовна контрола оператера, којима се осигурава да коцкарнице и кладионице послују по високим стандардима одговорности.
Кампање за едукацију шире информације о ризицима коцкања и пружају савете како препознати проблем зависности, док су играчима доступне опције за постављање ограничења или самоискључење из игара на срећу. Програм самоискључења обавезује оператере да поштују захтеве играча и спречава њихов даљи приступ коцкарницама и кладионицама.
Подршка за проблематичне коцкаре обухвата саветодавне линије и центре за лечење, у сарадњи са невладиним организацијама, док се рекламе за коцкање строго контролишу како би се избегло циљање рањивих група. Огласи сада морају да укључују поруке о одговорном коцкању, а финансијске трансакције играча се пажљиво прате како би се уочили потенцијални проблеми.
„Посебан акценат стављен је на спречавање малолетничког коцкања, уз строге провере старости и строге казне за оператере који прекрше ова правила. Ове мере представљају заједнички напор владе, оператера и самих играча да створе безбедније окружење за коцкање у Србији”, закључују адвокати.
Према доступним подацима, тржиште онлине клађења у Србији је у последњих пет година година расло по стопи од 25 одсто годишње.
Када је реч о физичким објектима, у Србији има више од 33.000 аутомата и преко 2.000 уплатно-исплатних места (кладионица). Свако њихово нелегално коришћење повлачи и кривичну одговорност приређивача, односно организатора игара на срећу, јер доводи и до значајног губитка буџетских прихода. Србија овим путем прати праксу све већег броја држава у свету које су сличне законе већ усвојиле.
Према последњим подацима Удружења приређивача игара на срећу, у Србији има 2.900 спортских кладионица, што је три пута више по глави становника него у Италији.
Б92
