Dan primirja, koji je u Srbiji državni praznik od 2011. godine, svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu i Belgiji.
Dan primirja, kao državni praznik, ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u Francuskoj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 časova potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
U Srbiji se kao glavni motiv za amblem tog praznika koristi cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv Bugara, tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.
Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks – čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Ove godine državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar pada u sredu i prema Zakonu, neradan je dan za sve zaposlene u Republici Srbiji.
