Сулејмане, може ли Мироточиви да буде ратни злочинац?
Данас у Србији свако може некажњено да вређа, клевеће и провоцира Србе. Зна то Сулејман Угљанин одлично и максимално користи. Његова најновија изјава да је „Стефан Немања ратни злочинац и да је аутор платформе за злочин а да Срби све оне који су чинили злочине и геноцид над Бошњацима проглашавају свецима “ (Боже, опрости нам због овог цитата дела његове изјаве!), је директан „прст у око“ српском народу и Српској православној цркви.
Како време пролази Угљанинове изјаве су све луђе и опасније. Он сад себи даје за право да оцењује кредибилитет православних светитеља (?!). Не знамо да ли је историју изучавао упоредо са стоматолгијом али ако стоматологију зна овако као историју не знамо ко сме да седне код њега на зубарску столицу.
Па нису, др Сулејмане, Срби прогласили Стефана Немању за светитеља зато што су хтели да га тако награде за његово политичко деловање за живота, већ га је сам Господ, убрзо после његове смрти, прославио мироточењем и даром исцељења, па народу и Цркви није ништа друго преостало него да му уз монашко име Симеон прикључе епитете Свети и Мироточиви.
Света лоза никла из његовог гроба до дана данашњег помаже бесплодним супружницима да добију децу. Ако г. Угљанин није добио информације од чланова своје странке из Пријепоља о породицима које су благословом овог великог светитеља, а без одласка на вештачку оплодњу, дочекале радост родитељства, то није његова грешка, али ако није чуо за случај солунског паше који је 1582. године у знак захвалности за исти случај, Хиландару даровао имање звано Каково, онда је то неопростиво за“ једног врсног познаваоца историје“.
Много је релаксиранија ситуација у држави ако се људи који обављају важне политичке функције, прво информишу па онда коментаришу одређене друштвене појаве. Овако, својим незнањем или свесном провокацијом могу да изазову несагледиве последице.
Није спорно ако муслимани на Балкану не желе да буду Срби исламске вере као што су били њихови преци, али је чудно да на водећа места у националним организацијама упорно бирају „Бошњаке“ албанских корена. Зар није довољан један Аћиф Бљута да се схвати куда води такав избор.
Можда је ово прави тренутак да муслимани и Бошњаци у Србији коначно себи за вођу изаберу неког угледног човека који се не стиди свог словенског (зашто не и српског) порекла и да престану да следе ове истрошене политичаре који их воде ка асимилацији и Великој Албанији.
Разумемо да су Бошњаци млада нација (настала 1993. године) која још увек формира свој идентитет али чуди незнање да идентитет једне нације није могуће формирати искључиво на мржњи према Србима. За континуитет у сложеним историјским процесима је потребна пре свега љубав а не инат.
Срби никад нису крили жељу да мирно живе са свима који поштују њихову веру и традицију. Тако је и данас.
Овом приликом ОО Српског покрета ДВЕРИ у целој Рашкој области најоштрије осуђују овакву реторику која је недобронамерно са огромном количином мржње тендециозно упућена већинском, српском народу, који нажалост постаје мањина у овом древном делу Србије, Рашкој области.
ОО Српског покрета ДВЕРИ у Пријепољу
