KAKO PIŠE Pobjeda, aktuelna kriza u Iranu dovela je do drastičnog rasta cena goriva u Crnoj Gori. Zbog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, koji su počeli početkom 2026. godine, i zatvaranja Ormuskog moreuza, došlo je do poremećaja u snabdevanju naftom, što se već odražava na gorivu na crnogorskim pumpama. U slučaju produženja krize, analize pokazuju da bi cena dizela mogla preći 2,3 evra po litru, pa čak i dostići 2,5 evra u ekstremnim scenarijima.
Ormuskog morez je ključni pomorski prolaz za svetsko snabdevanje naftom, kroz koji prolazi oko 20% ukupne potražnje, a njegova blokada stvara paniku na tržištu energije. Cena sirove nafte „Brent” već je dostigla 100 dolara po barelu, a analitičari upozoravaju da bi u slučaju dugotrajne blokade cene mogle dostići nivoe koje svet nije video od 2008. godine.
Sa skoro potpunom zavisnošću od uvezenih naftnih derivata, Crna Gora loše reaguje na globalne turbulencije. S obzirom na trenutne projekcije, analize pokazuju tri moguća scenarija: umjereni, rizični i ekstremni, u zavisnosti od daljih događaja na svetskom tržištu i konačne stabilizacije situacije u Iranu.
Prema umjerenom scenariju, stabilizacija na tržištu dovela bi do cena od 80–85 dolara po barelu, što bi u Crnoj Gori zadržalo dizel oko 1,65–1,75 evra po litru. Rizični scenario ukazuje na moguće povećanje cena na 190 dolara po barelu, što bi dizel podiglo na 2,05–2,15 evra, dok bi benzin mogao dostići 1,90–2,00 evra po litru. U ekstremnom scenariju, cene nafte premašuju 200 dolara, a dizel bi mogao koštati više od 2,20–2,30 evra po litru.
Vlada je smanjila akcize, ali se prognozira da bi cene goriva bez te intervencije mogle rasti eksponencijalno. Poslednja korekcija cena 30. marta donela je povećanje, sa eurodizelom koji je porastao na 1,68 evra po litru.
Ekonomisti ukazuju na to da će rast cena nafte dodatno povećati inflaciju za oko dva procentna poena, što će se odraziti na transport i cene hrane. Crna Gora se mora prilagoditi novim uslovima, te razmišljati o razvoju alternativnih izvora energije i poboljšanju energetske efikasnosti kako bi se zaštitila od budućih kriza.
Ova situacija zahteva hitne mere, uključujući stvaranje obaveznih rezervi i racionalizaciju potrošnje, kako bi se smanjile posledice po građane.
