Берба малина у ариљском крају почиње за око месец дана и све се чешће поставља питање, након, за малинаре одличне 2022. године, какву ће цену ове године понудити хладњачари. Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије предвиђа знатно лошију сезону у односну на претходну и принос који ће бити умањен за 10.000 тона.
И сами хладњачари тврде да имају проблема са наплатом својих потраживања, а уз то наводе и додатне трошкове које изазива стање на еворпском тржишту.
„Ко је имао унапред склопљене уговоре са страним извозницима, малину продаје по цени од 5 до 5,2 евра. Међутим, проблем је што и ти страни купци слабије повлаче робу из хладњача, што значи да и њима тешко иде продаја. То отежава пословање самих хладњача. Захтева додатне трошкове чувања. Уз то, струја је поскупела па је и то додатни трошак што, наравно, не занима стране купце који углавном и тактизирају, повлаче малину из других држава и гледају своју рачуницу, што је и нормално у овом послу“, рекао је један од већих хладњачара из околине Ариља.
Хладњачари најављују да ће откупна цена ове сезоне бити далеко нижа у односу на претходну годину као и да ће се ове године првенствено ићи са отвореним рачунима.
Наш саговорник каже да још увек има доста малинара којима хладњаче нису иплатиле прошлогодишњи род, па ће и овогодишња исплата бити тешка.
„Многи још увек нису наплатили прошлогодишњу малину па теже иде исплата према малинарима. Почетна откупна цена ће ове год бити далеко нижа и узимаћемо на отворен рачун, да видимо где је ко у овој причи, јер не можемо више дозволити да губимо 50 одсто. Други разлог је што нико нема ни могућности да унапред и по фиксној цени плати нешто што је унапред неизвесно и несигурно. Зато сам сигуран да се мора вратити оно што је раније било, кад се ишло на отворен рачун. Тада смо ризик сносили сви, од произвођача до хладњачара и тада нико није губио. А сада су хладњачари апсолутни губитници у већини случајева када говоримо о малини“, рекао је хладњачар.
Он додаје да је ситуација са другим производима, пре свега купином и вишњом далеко боља јер је цена стабилнија и ризик је мањи.Како би успеле да преживе тешко стање на тржишту, према речима нашег саговорника, многи хладњачари су спас потражили код банака, у кредитима и различитим аранжманима.
„Прошлогодишња ситуација са ценама малине је била лоша и померила је наше пословање из темеља. Многе хладњаче су принуђене да од банака траже милост или репрограм и у већини случајева, на срећу су то и добијали, што им је продужило живот и дало нову шансу за ову годину. Али то је све привремено“, каже хладњачар и истиче да нова берба, која почиње за месец дана значи нова задуживања хладњачара.
„За месец дана почиње нова берба. Шта мислите, како ће то исфинансирати? То значи нове кредите или улагање свог новца, али такви су ретки. Има оних који имају новца, али мали хладњачари сигурно немају. А мале хладњаче су биле у овој производњи веома значајне јер су директно на терену и спречавају уцену великих“, закључио је хладњачар који је желео да остане анониман.
Радовић: У највећем проблему мали хладњачари
Радовић тврди да су у највећем проблему мали хладњачари, који су прошле године имали солидну добит.
„У Ивањицу је прошле године ушао „Агропартнер“, који је плаћао 530 динара на затворен рачун и све су исплатили до октобра месеца. Прошле године су велики хладњачари морали да купе малину од малих и то по цени коју су управо мали диктирали. И таква ситуација се понавља последње три године, али је то било време у ком је на тржишту фалило малине“, рекао је Радовић.
Он предвиђа знатно лошију сезону у односну на претходну и принос који ће бити умањен за 10.000 тона.
„Временски услови нам не иду на руку. Касни вегетација. Прошле године, 10. маја, ластари су били до 40 центиметара, а ове 10 до 15, а брање је за месец дана. Моја је процена да ће бити слабији принос. Бићемо срећни ако буде у Србији родило 50.000 тона. Прошле године је максимална производња у Србији била 60.000 тона. Ако је статистика тачна, Србија је извезла до првог марта ове год 80.000 тона. Поставља се питање одакле тих 20.000 тона и још 20.000 тона које лежи у хладњачи“, каже Радовић.
Он је истакао да је, захваљујући добром роду и задовољавајућој цени, свако треће домаћинство у ариљском крају обновило пољопривредну механизацију и додаје да су на то утицали и подстицаји који су се поред машина, односили и на садни материјал.
„О цени малине не желим да лицитирам јер је још увек рано, али према неким предвиђањима, малина ће се плаћати 300 динара уз тенденцију раста цене до краја бербе. Очекујемо да ће малинари поново моћи да бирају да ли хоће затворен рачун на тих 300 динара или да иду на отворен рачун, добију можда већу цену али да деле ризик са хладњачарима. Прошле године се исплатило ићи на затворену цену али је питање да ли ће хладњачари то прихватити ове године па да сами сносе ризик“, закључио је Радовић.
Euronews
