Недељу дана након што је на рафовима трговинских ланаца заживела уредба Владе Србије о ограничавању маржи на максималних 20 одсто за основне животне намирнице и бројне друге производе, утисци о ефектима ове мере су различити.
Ставови грађана су подељени. Док неки већ примећују одређене уштеде на рачунима и подржавају намеру државе да се обрачуна са растућим ценама, чини се да већина сматра како снижења готово да и нема. Са друге стране, економисти упозоравају да се трговински ланци неће тек тако одрећи доброг дела колача, односно профита који су до сада остваривали на српском тржишту.
Професор Економског факултета Универзитета у Београду Љубодраг Савић у разговору за Бизнис.рс истиче да у целој овој ситуацији постоје четири актера – грађани, држава, трговци и произвођачи.
“У целој причи до сада су најбоље пролазили трговци. То је чињеница коју нико не може да оспори, чак је ни они нису оспоравали. Неки су имали врло високе марже – и преко 60 процената, при чему није све то зарада трговаца. Маржа је разлика између набавне и продајне цене, а ту има и трошкова, плата запослених и слично. У сваком случају, то је било врло висока и неприхватљива цифра за остале актере, пре свега за произвођаче и грађане”, објашњава Савић.
Како каже, он није очекивао да ће трговци у овом случају да “послушају државу”, али ни овакву рекацију трговинских ланаца који су незадовољни и сматрају да им држава не дозвољава да раде.
“Последица тога ће бити да нема акција – не интересују нас грађани и гледаћемо некако да се снађемо. То сналажење може бити врло различито. Од тога да се, на пример, смање паковања, до тога да страдају произвођачи. То је већ уходана пракса коју су трговци примењивали и пре него што је дошло до ограничавања маржи”, оцењује наш саговорник.
Савић напомиње да су трговци приличан део својих трошкова, као и добар део добити, и претходних година одузимали од произвођача на разне начине.
“Ако произвођач има неког трговца кога снабдева годинама и ако му, на пример, род шљива стиже за 15 дана, он сваку врсту уцене мора да прихвати зато што калкулише између тога шта би изгубио ако не прода ништа и ако прода већину по нижим ценама”, напомиње професор Савић.
Право државе је да води социјалну политику, али и трговци и произвођачи морају да буду свесни да живе и послују у Србији.
“Велика страна компанија дође, добије дозволу да послује на српском тржишту, а то не подразумева само зараду, већ и вођење рачуна о томе шта држава – а посебно грађани – од ње очекују. Можда је држава претерала у драстичном смањивању маржи, али пре тога постоји закључак да су трговци претерали са безобразно високим маржама. Некако је био логичан пут да сви актери на овом тржишту седну за сто и нађу неко решење које неће бити трајно, али које је у овом тренутку прихватљиво за већину”, истиче Љубодраг Савић.
У оваквој ситуацији, како наводи, трговци сматрају да је држава ‘ишла ђоном’, потрошачи да трговци не поштују мере јер су неке цене снизили, неке повећали, а добар део их уопште није уважио, док са треће стране произвођачи сматрају да ће они страдати у целој причи јер све што је држава хтела да ‘скине’ кроз марже трговци ће напре покушати да превале на њихова леђа.
“Јасно је шта се хтело, међутим, тешко је било реално очекивати да се ово спроведе до краја. Ипак, овакав отпор и бахато понашање неких трговаца нисам очекивао”, каже професор Савић и додаје да је осећај већине потрошача да се ова мера не спроводи.
“Неки су тотално разочарани, други кажу да има мало производа који су снижени, док неки сматрају да снижење није ни близу онолико колико је обећано. У сваком случају већина људи има осећај да ова мера не да није у потпуности испоштована, већ се на сваки начин покушава да се она не спроводи”, закључује наш саговорник.
Извор: Бизнис.рс
